Predstavte si, da već nije vode. Voda je naš najdragocjeniji resurs, ona je baza života. Ali vode – uopće one slatke vode – je sve manje. To ne gluši samo dramatično, to je dramatično. Čitala sam futuristički roman, kade hara u Europi nakon velike suše u 2040-ti ljeti boj. Ne zbog zlata, ne zbog zemlje, ne zbog vjere ili nacionalnosti. Nego ljudi se vojuju zbog vode, od ke već nije dost. Po čitanju knjige dugo nisam mogla zaspati, jer sam znala, da to nije bio roman daleko iznad realnosti, jer temelji na znanstveni prognoza. Paradoksno je, da iako človik zna kakove škode prouzrokuje – za sebe i život oko sebe – človik ne prehinji ili preminji svoje prakse tako, da omogući dugotrajnost. Kot študentica kulturne i socijalne antropologije me to zanima. Točnije pri tom me zanima ona baza života: voda i uopće odnos človika k vodi.
U toku mojega študija sam bila prošli semestar u ZajezerjuSeewinkel na istraživanju. Meni do tada nije bilo jasno kako posebna je ova krajina. Ekosistem s Niuzaljskim jezerom i sa soda-baramiLacken u Zajezerju je jedinstven u Europi. Globalno se ada ispostavlja Zajezerje i Niuzaljsko jezero važnim, jer je ova oaza štacija za počivak, reprodukciju, gajanje naraštaja i hrane za čuda vrsti kot naprimjer ptice selice. Istodobno igra Zajezerje važnu ulogu u opskrbi hrane za človika – uopće povrća – u Austriji. Opskrba hrane je bila osigurana vodom. Sve viši problem je ali, da je sve manje vode u toj regiji, ča ima antropogenske uzroke. Uzato ali isto povezano s promjenom klime (manje godine) prouzrokuju navodnjavanjeBewässerung poljnih plodov i povrća i odvodnjavanjeEntwässerung u regiji gubitak velikih količin podzemne vode.
Nebi bilo shvatljivo u ime zaustavljenja isušenja ove regije, da se minja človičja praksa korišćenja ovih infrastrukturov? To sam si i ja mislila prije nek sam štartala moje istraživanje kod seljak:inj u Illmitzu. Ali izvidila sam, da to uopće nije tako lako, jer u one prakse su zapletene mnoge regionalne, nacionalne i globalne odvisnosti, da se je iz ove strukture izgradila jedna čvrsta stajaGerüst. Staja se je ali počela tresti, jer jur polako manjka na fundamentu, nedostaje vode. Zajezerje se kaže kot jedno zanimljivo mjesto istraživanja, kade je vidljivo kako kratkovidan je naš sistem opskrbe hrane i kako teško je minjati strukture na dugotrajne prakse.
Razumiti lokve i vodu u Zajezerju
Soda-bare ili takozvane „Salz-/Sodalacken“ u Zajezerju nisu samo životni prostor za posebnu floru i faunu kot i za skupljenje ugličnog dioksida (CO2), nego bare očuvaju kot drugo vlažno područjeFeuchtgebiet podzemnu vodu, jer one sabiraju padalinupadalina – Niederschlag, učistu ju i ju u dobroj kvaliteti transportiraju u podzemnu vodupodzemna voda – Grundwasser. Bare/lokve su ali istodobno odvisne od kontakta k podzemnoj vodi. Ako se vodostajWasserstand podzemne vode tako smanji, da dnounterste Fläche bare već nima kontakta s podzemnom vodom, onda ona „zaslatki“. Slatkovodne lokve/bareLacken se već ne moru nadopuniti vodom i se najvećim slučajem već neće regenerirati. Tako su u poslidnji desetljeći skoro sve bare u Zajezerju skrsnule. Točno ovo stanje barov se da prenesti u stanje podzemne vode, ka se drugačije samo teško vidi. Barov je sve manje kad se je ekstremno smanjio vodostaj podzemne vode u zadnji desetljeći.
FAKT: Bare se u vrući miseci redovito “isušu”. To je i u životnom ciklusu bare važno. Razlika faze isušenja i faze zasladjivanja je, da dno isušene bare (u normalnom ljetnom ciklusu), ima još kontakt s podzemnom vodom, ča ali za nas nije vidljivo, kad naše oko na površini bare ne vidi vode, nego suho tlo. Faza zasladjivanja je stoprv onda završena, kad dno bare jur nekoliko misec već nima kontakta s podzemnom vodom.
Kamo je zašao Zicksee?
Ako se još spominjate na dramu u ljetu 2022. u Zajezerju: Regija se bori zadnja desetljeća periodno sa sušom. Ova zadnja perioda suše je ali bila intenzivnija i duža nek naprimjer ona suša pred desetimi ljeti. Zato je 2022. čuda barov skrsnulo. Jedna od njih je „Zicksee“ u St. Andrä (vidite slike iz jeseni 2023.). Zicksee je bila bara, u koj se je kupalo. Fuzaljka još svenek stoji i ne pelja nikamo. Pokidob su od 2010. ljeta suše prouzrokovale niži vodostaj, su lokalne turistične zajednice odlučile, neka se u „suhi“ ljeti pumpa voda iz podzemne vode u baru. Zato se je u sredini bare skopao jedan vodLeitung za pumpanje vode. No sad si morete misliti ča se je stalo: U ljetu 2022. je bilo protuliće suho i ljeto je bilo jako vruće. Vodostaj podzemne vode je bio na najnižem stanju mirenja. Pokidob je bilo tako suho i vruće su pumpe navodnjavanja bižale. Vrućina je doprinesla svoje k tomu, da se je količina vode isparilaispariti se – verdampfen. Pumpe za navodnjavanje su zbog duge suše još jače snizile vodostaj podzemne vode. Bare u okolici se isušu i se zasladjivaju. Kod Zicksee-a smo vidili fenomen, da je ta proces išao jako brzo, kad je bila jur škulja u dnu bare. Tako je otcurila ostala voda u prostor podzemne vode, ki se je istodobno spraznio (med drugim zbog navodnjavanja). To je bio takozvani „Badewanneneffekt“. Selo se nadalje zove St. Andrä am Zicksee, iako već nije jezeratrenutno je zbog mokre zime oko 10 cm vode/leda u Zickseeu.
FAKT: U Zajezerju 40 do 100 procentov novo producirane podzemne vode odvodnjava svako ljeto pomoću kompleksa kanalov, ki su djelomično prik sto ljet stari i ki djelomično ulivaju u potoke ili u takozvani Zweier-ili Einserkanal.
Vodna infrastruktura
2022. ljeto je bilo za stanovničtvo u Zajezerju jako markantno, jer onde je svaka osoba upamet zela, da je resurs voda nestalan. Po prvi put se je prepovidalo u augustu toga ljeta navodnjavanje nekih poljnih plodov. Isto su diskutirali o oni poljni plodi, vinogradi ili povrću, ko prez redovitoga navodnjavanja ne more rasti, kada i koliko bi je smili navodnjavati. Znanstven:ice su jur duga ljeta procijenil:e, da će dojti do ovoga trenutka manjkanja. Reagiralo se je stoprv onda, kad je bilo tako daleko (ada nasred sezone). Morete si predstaviti, da su ocjenile neke osobe točke plana “kriznoga” navodnjavanjaBewässerungskrisenstab netransparentnim. Morete si dodatno predstaviti, da su bile ove diskusije medju seljak:injami i medju seljak:injami i stanovničtvom jako emocionalne.
Prlje nek moremo krizu ocijeniti, moramo pogledati u povijest infrastrukturov i odnosa ljudi i vode u krajini, da moremo mi „izvana“ regije razumiti kako je došlo do odvisnosti (vodne infrastrukture). Ja kot osoba sa seljačkom pozadinom morem pitati, zač ne jednostavno prestanu seljak:inje – barem on:e u zemljoradnjizemljoradnja – Landwirtschaft/Ackerbau i vinogradarstvu – u Zajezerju navodjnjavanjem i prakticiraju kot seljak:inje kod nas u sridnjem Gradišću, ada poljodjelstvo prez navodnjavanja?
FAKT: Navodnjavanje u poljodjelstvu (agrikultura povrća i sadja, zemljoradnja, vinogradarstvo) ima u Zajezerju svako ljeto potriboću od prilično 33 milijuni kubikmetrov podzemne vode. Iako je dozvoljeno svako ljetno korišćenje od samo 23 milijuni kubikmetrovpodzemne vode. A svako-ljetni inventar (pomoću godine) iznaša 27 milijuni kubikmetrov vode.
Ljudi u Illmitzu i odnos k vodi
Ako se naprimjer čita seoska kronika Illmitza, je voda kovala i sprohadjala stanovničtvo Illmitza vijeke dugo. Mora se razumiti, da je bilo Zajezerje kot i Hánsag na madjarskoj strani jedna velika močvaraSumpfgebiet. Stanovničtvo u onoj krajini je ada od početka naseljivanja pokusilo odvodnjavati krajinu, tako da se moru zgraditi sigurna naselja i prakticirati poljodjelstvo. Koncem 17. stoljeća su još i selo Illmitz „premjesti:le i preseli:le“ dalje prema istoku, jer je voda poplavila stane „staroga“ Illmitza. Paradoksno je, da su danas najsuše krajine ili krajine kade manjka vode bile koč najmokrije krajine u cijeloj državi. Istu sudbinu je imala naprimjer krajina Marchfeld u Austriji.
Pominala sam o ovoj temi s političar:kami i ljudi ki se bavu sa sistemom kanalov u selu i okolici. Pitala sam je zač ne fiksiraju mjere za zastojavanje vode ili mjere ke prepriču odvodnjavanje odredjene količine vode, da im ne sfali voda. Postoju dva uzroki. Prvič je teško regulirati odvodnjavanje kad nisu svi kanali (najvećim dijelom su podzemni kanali!) dokumentirani. Pokidob se jur stoljeća dugo odvodnjava, postoju kanali, na ke se je u medjuvrimenu zabilo i ki moru biti podzemno povezani s drugimi kanali. Nek:e ekspert:ice su predstavil:e pred deset ljeti plan za Illmitz i Apetlon, kako bi se moglo regulirati odvodnjavanje. Plan se u općina nije mogao probiti. Tomu je drugi uzrok kriv: Naime se je ispostavio ov očividno efektivan sistem odvodnjavanja u neki slučaji neuspješnim ili slabim. To se stane, ako jako čvrsto i nekoliko jur neprestalno curi.
Paradoks: Istodobnost manjkanja i obilja vode
Ov paradoksni slučaj – ili ja bi ga zvala nekom mjerom i čudni prirodni prizorNaturschauspiel vode – sam mogla doživiti u juniju pri mojem boravku u Illmitzu. Prlje nek vam to predstavim, moram još ča razložiti. Illmitz je selo, ko je u zadnji desetljeći raslo i ko još svenek raste. Pokidob je manjkalo zemljišća su morali najti nova mjesta za gradnju stanov. Mi se spominjamo da je govor o selu u isušenoj močvari – geološki ostane močvara močvara iako je isušena. Oko Illmitza su se nalazile bare/lokve i vlažne sinokoše. Nove stane su zgradili na ili u bivši bara ili vlažni sinokoša. Iako su ovi stani zgradjeni u betonski kadaWanne, curi u slučaju jako silne i duge godine voda ne samo iz vodovodne civivodovodna civ – Wasserleitung van, nego i iz stijene. Jedna osoba iz Illmitza mi je rekla, da su to kapljice ke curu po stijeni doli. To onda izgleda kot kad bi se stijene plakale. To je ta čudni prirodni prizor: Čini se kot da bi se zemlja spominala toga, da je bila koč bara. Sve u svemu more u kratkom času biti voda u ovoj regiji istodobno to ča manjka i to čega imaju u obiljuobilje – Überfluss.
Opskrba hrane i uloga Zajezerja
U Tadtenu u Zajezerju su seljak:inje lani na vlašću inicijativu počele regulirati neke kanale i tako zaustavljati odvodnjavanje. U jeseni ima Nacionalni park Niuzaljskoga jezera Life-Project ciljem regulirati odvodnjavanja u Illmitzu i u Apetlonu. Konačno se je mogao ta plan probiti – iako skoro deset ljet po svojem skiciranju.
Ča ostaje od pitanja navodnjavanja? Po Drugom svitskom boju je nakon vala gladaval glada – Hungersnot bio primarni interes, da se toliko hrane producira kot moguće. Moralna odgovornost seljak:inj je od onda producirati dost i čuda hrane. Polag ovoga moralnoga stanja su konstruirane i počvršćene infrastrukture od kih odvisi stabilnost sajmišća za hranu – ada sajma, od koga smo mi sv:e odvisn:e. Sajam koristi našu odvisnost i ima moćnu odluku u pitanju stabilnosti – je to dugotrajno osiguranje hrane ili orijentacija za najvećim ekonomskim profitom?
Pokidob je ova regija klimatski pomoću odvodnjavanja nastala sve suša, su seljak:inje počel:e u 70. ljeti kopati zdence. Po novoj infrastrukturi navodnjavanja je slijedila špecijalizacija seljak:inj na vodno-intenzivne poljne plode. Najintenzivnije vrsti su: Povrće, krumpiri i produkcija simena za kukoricu. Cukroška, soja i vinogradi se ali isto navodnjavaju. Ne samo seljak:inje postal:e su odvisn:e od navodnjavanja nego i naš austrijanski sistem za opskrbu hrane. Mi, ada mi „izvan“ Zajezerja – smo jače upleten:e u ovoj krizi nek si mislimo. Ako pomislimo, Austrija je u stanju opskrbljavati stanovničtvo samo s 59 procentov povrća i s 90 procentov krumpirov. Najveći dijel toga povrća se navodnjava (Zajezerje, Marchfeld itd.). Sve drugo se preskrbi u inozemstvu.
Pitala sam seljak:inje: Ča ako regulacija odvodnjavanja nije dost? Ča ako bude još svenek onda premalo vode, da se ne more dalje tako prakticirati kot do sada? Odgovor je bio, da onda nećedu već to posaditi. Bi bil:e onda već od krumpirov iz Marokka odvisn:e? Zač se ne moru jednostavno sorte posaditi, ke ne tribaju toliko vode i nisu u klimatskoj zoni Zajezerja odvisne od navodnjavanja? SlanutakKichererbse, mung pažonMungobohne ili šanti orihErdnuss bi bile opcije. Ali prije nek se ove stvari moru producirati se mora osigurati sajam za ove alternative, da moru seljak:inje i prodavati svoje produkte.
Moral opskrbe hrane: Corteva, Kellys i co.
Ali k tomu tako friško nebi smilo dojti, jer su se ugnjazdili u ove regionalne (infra-)strukture veliki i moćni koncerni, a seljak:inje za nje produciraju. Naprimjer jedan od globalno najvećih playerov simena imenom Corteva, ki producira sime za kukoricu i Kellys ki je poznat za čipse od krumpira. – Vidim, da je članak jur jako dužičak nastao i sigurna sam, da imate jako čuda pitanj. Tih imam i ja.
Na koncu moram priznati, da sam imala pri istraživanju velike moralne blokade: Odsudila sam i još svenek odsudjujem prakse prikomjernoga navodnjavanja u jednoj regiji kade manjka vode. Pomoću razgovorov sa seljak:injami sam ali izvidila, da nisu čisto sam:e kriv:e on:e, k:e prakticiraju onom infrastrukturom. Zajezerje je jedan primjer na kom se vidi kako kratkovidna je struktura opskrbe hrane i kako „smrtonosna“smrtonosno – todbringend je industrija i sajam hrane. Bare su prve, ke su zbog manjkanja vode morale “spustiti svoju dušu”. Druge s njimi povezane i umrižene špecije slijedu.
Članak je objavljen u NG3+NG4/2023
Reportaža: Marica Zvonarits
Sve slike: Konstantin Vlasich
