Hvala, Käthe Sasso

Draga Käthe Sasso,
Draga Käthe,

Ne kanim se oprostiti od tebe, ali nekako ti moram dat zbogom.

slušaj komentar | zweisprachigen Text anhören

Sad smo stali po treti put s produkcijom „Ich widme meine Erinnerungen den Menschen dieser Welt“ na pozornici. Povidamo tvoj žitak u otporu protiv nacionalsocijalizma skupa sa žitkom Hanne Šturm (1891.-1984.), ka je isto bila zbog otpora u kacetu. Svaki od nas glumcev ima podest, da recitira tvoje ili Hannine misli. Dva povidači povidamo suho, ča je dokazano iz tvojega života. Počeo je ovako:

„Es war ein Märztag des Jahres 1926, ein vielleicht sonnenbedeckter, vielleicht wolkenverhangener, vielleicht regnerischer Märztag inmitten eines schwierigen Jahrzehnts der Weltgeschichte, als Käthe Smudits in Wien das Licht der Welt erblickte.“

A završio je dva dane po našoj premijeri. Kad je vrime bilo za april nevjerojatno teplo i onda nevjerojatno mrzlo. U istom tajednu si još imala telefonski razgovor s našom produkcijom i režiserom Petrom. Mnogi od nas su se ufali, da bi još jednoč došla kot časni gost. Ali tvoja podvaračica je gvišno jur sumljila, – iako bi tvoja glava još htila – da tijelo već nije moglo.

Predstave za škole je režiser Peter Wagner htio do sada ovako otvarat, opemuo je dicu, da ona poznaju slike iz Ukrajine i iz Gaza-pojasa, od izgorenih pancerov i zgradov od kih već ništ nije ostalo samo ruševina i prah. U videoklipu nam povidaš, kako je bilo po prvi put viditi pancera kot osamljetno dite, i kako si mučno otprimila supu drugim aktivistom, ki su stali blizu socijaldemokraciji u Austrofašižmu.

Dandanas, ako se ki nalipi na cestu, mu u Austriji samo grozi takozvani Verwaltungsstrafe. Kaštiga ku moraš platiti, kot kad bi se krivo zaparkirao. Zapravo dosta lakocijen protest u prispodobi. Ako u Rusiji držiš u javnosti praznu čedulu u višinu, ćedu te uhapsiti znamda misece dugo, ako u Iranu kažeš kot žena svoje vlase, ili kot muzičar jačiš vers, ki je u ušiju režima kriva propaganda, će te odsuditi na smrt. U nacionalsocijalizmu su te uhapsili, kad si širila letke, u ki je išlo za mir i protiv Hitlera. Tebe su mučili misece dugo, tvojim kolegicam iz otpora su jednoj za drugom otsikli glavu. Ti si za tu kaštigu još bila premlada. Ipak si insistirala, da te vidi režim kot politički uhapšenu. Konačno te je ta protest spravio u KZ u Ravensbrück, koga je djelomično zgradila bila tvoja kolegica u otporu – Hanna Šturm, ka je bila u KZ-u sa svojom kolonom odgovorna za reparature ali i gradnju barakov.

Vaša iskustva u kacetu, povida Hanna Šturm, joj ljudi nisu htili vjerovati, pred svim stari ne. Ako je bilo tako tragično, kako ste to onda mogli preživiti, su joj htili susjedi reći. Srića, čar ili djelomično i pamet, je odgovor. Desetljeća dugo je Hanna Šturm iskala mogućnost objaviti svoje spominke. Kad je knjiga izašla, si ju sama nije mogla preštat, jer joj je ta horor, koga je opisala došao preblizu.

Kad si se ti počela pojavljati kot svidokinja ns-dobe, sigurno nije bilo lako. Društvo je polako razumilo, ke zločine je u 40-ti ljeti stvorilo. Zbog tvojega angažmana stoji spomenik na Bečanskom centralnom cimitoru, ki spominja na tvoje kolegice iz otpora. Ti tvrdiš, da su oni ljudi, ki su se suprotstavljali režimu i platili svojim žitkom, bili i razlog, da je Austrija dostala svoj državni ugovor, svoju slobodu.

Imamo svu slobodu, i zbog tebe. Kako se zato uopće moremo zahvaliti?

Ako mislim na izazove ovih dan i dojdućih ljet
Se znam potpuno zgubiti
Pomoć bi mi moglo ako se pitam:
Ča bi danas Hanna Šturm, ča bi danas Käthe Sasso djelale?

Počivaj u miru