Da će biti maša u Hrvatskom centru u februaru ovoga ljeta i pred mašom snimanje podcasta jedan od zadnjih službenih terminov Tome Krojera onda nikako nije bilo za očekivati.
Dugoljetni dušobrižnik bečke grane gradišćanskih Hrvat:ic, med ostalim velik ljubitelj ponude klasične muzike u Beču i za vrime studija i angažiran Hakovac ostavlja neku prazninu u žitku mnogih, bili vjern:e Crikvi ili i ne toliko. Rodjen je 27. maja 1950. ljeta u Vulkaprodrštofu, 1975. ljeta zaredjen kao duhovnik i počeo je svoju duhovničku službu u Česnu. Bio je farnik u Uzlopu i Trajštofu, u Velikom Borištofu i Šuševu i na zadnje do svojega umirovljenja u Cindrofu i u Klimpuhu. Umro je 1. maja 2024. ljeta u Željeznu.
Pokidob je ponekad teško najti prave riči, spomenemo se Tome Krojera s nekoliko njegovih vlašćih riči i spominki, iz onoga razgovora u februaru.
O času u HAK-u
“Augustin Blazović me dopeljao simo, u klub, u HAK, veljek prvi misec kad sam bio u seminaru sam došao s njim, jer on je bio dušobrižnik HAK-a. I svaki četvrtak je bilo jur odredjeno – HAK! Onda je bilo tako da mi bogoslovi nismo imali ključ od stana, ako je ki kanio ča posebnoga, si je morao prositi od šefa ključ(…). Blazović mi je ga veljek pak tako dao, za svaki četvrtak. To je bilo nek prvo ljeto, onda se i onde po Koncilu čuda minjalo i tote sam ja spao u vrime kad se zaista jako čuda dogadjalo u Crikvi i ovako u društvenom poslu. (…) Tako sam ovde nekako zarasao i bio sam i jedno ili poldrug ljeta tajnik u HAK-u, 1972. ljeta. To je bila onda priprava za Symposion croaticon. Ali ončas je bio i Branko Kornfeind naš predsjednik. Ću ipak uvaditi ča kritičnoga, ali to ide u povijest, to je sad mimo: Onda kad smo mi dva takorekuć peljali HAK, to nekim nije pasalo. Dva popi, tote zgora! Ali nije ni pasalo tim tote zdola u Beogradu. Mislim da su ča poduzimali – ali ne znam kako su to – da “ovi” moraju kraj, aš je nećedu dalje podupirati. Par ljet kašnje sam to dočuo, ali ne znam se spomenuti ki mi je to pošušljao.”
O pohodu Pape u Trajštofu
“1986. ljeta sam došao u Trajštof, i čim sam došao Trajštof je došla velika vist, Papa će dojti Trajštof! Ta doživljaj je bio jedan od highlightov mojega žitka, sad i najzad gledeć kad je i jur svetim proglašen. Kad smo 24. junija 1988. ljeta onde čekali na Papu sam ja s biškupom Laszlom onda čekao na helikopter, i onda me biškup Laszlo predstavio, „ovo je parochus loci“, da sam ja farnik mjesta. Ja sam smio i zgora uz biškupe i kardinale stat kao farnik i gledati u ljude. I znam u direktnoj liniji od 3 kilometrov je bio Željezni zastor. I Papa je onda govorio o tom da slišimo skupa, oni u Istoku i mi u Zapadu. Onda sam si mislio, kako će to nek pojti. A ravno ljeto po tom, 1989. su u Svetoj Margareti prvi istočni Nimci prik došli. Kroz tu škulju ka se otprla tote u ti žica. To se i zna, ta Papa je i čuda k tomu doprinesao ča se je u Europi onda zaistinu ugodalo.”
Izjave ovoga članka su iz centar.melange podcasta. Cijeli razgovor slušajte ovde.
O Majki Terezi
“Ča me potreslo do dna duše su bili dva sastanki s Majkom Terezom. Prvo je bilo u Bombayu, mi smo bili s biškupom Laszlom u Indiju i tote smo utemeljili partnerstvo s jednom biškupijom, to je bilo 1981. ljeta. Pred tim smo ali još došli u Bombay, tote je onda ravno bila Majka Tereza, inače je bila u Kalkutti, to je na drugoj strani. I onda smo došli u ta mali kloštar, dojdemo nutr kroz vrata i na livo čuči jedna mala osoba i moli pred oltarom. I kad je ona završila molitvu se je stala, nas je pozdravila i nas prosila da idemo iz toga stana van pred sobu, i smo se s njom malo pominali, i mi smo se još i po hrvatsku s njom pominali!
Ali pri tom našem putovanju je bilo zapravo vrhunac pak Kalkutta. I tote smo bili u centrali kade su se mlade novakinje izobrazile. I tote smo s njimi mašu svečevali, to je bilo zanimljivo, u sredini Kalkutte. One su imale na obloki nek šalute, tr je bilo kroz obloke cijelu larmu čuti, ča se tote kričalo po cesti, brodilo simo tamo, motori itd. I po toj maši smo išli u ta poznati Kali-tempel, kade su njegovali umirajuće, i te cašne sestre su onde djelale. Ali ča nas je jako do dna duše trefilo: Mi smo stanovali onde u jednom hotelu s pet zvijezdami, i to nek prik nuglja. A to je bila srijeda, zato to točno znam, kad sam si mislio, kad dojdemo najzad u hotel, sad ćemo svu ovu nevolju doli splavit. A s čim se to čini? Pivom, vinom ili žganom. Ali, ti su imali ta dan “dry day”. Suhi dan! Ništ! Ništ nije bilo! Ali to je bilo hvala Bogu i dobro, kad smo se pak skupa sjeli i to sve predjelali. Tote nas je duševno zdrmalo.”
O Putujućoj Celjanskoj Mariji u Beču
“Trideset ljet sam peljao Celjansko shodišće i jur pred tim sam pomagao kao bogoslov. I onda pak 2004. je bila Putujuća Celjanska Marija ovde u Hrvatskom centru u Beču, i to je bilo za mene ča nač se jako dobro spominjam: Po toj zvanarednoj maši u katedrali je bio ophod oko katedrale s Putujućom Marijom, i pater Augustin Blazović i ja smo išli skupa. I onda mi se je jur tužio kad je morao prik male štigice, da se drži, da ga boli. I četrnaest dan kašnje je umro. Onda sam bio još u Velikom Borištofu farnik i desetnik, kad sam pak došao 2005. ljeta Cindrof onda u septembru su me pitali, tr sam od 2005. ljeta i Beči. K ljetu je pak 20 ljet. Čas biži!“
O Božjoj energiji
“Duh sveti, znamo reć, je energija Božja. A prez energije ništ ne gre. Ništ. Sve stoji. Ja jutro kad se stanem i kad se tušam i kad ćutim teplu vodu, se zahvalim Bogu za energiju. Ja se ne zahvalim k tomu ki gospodaruje nad teplinom, i ta bi se morao zahvaliti komu drugomu. I da se zahvalim Bogu i va to ime Božje ja dan počnem. Koliko se govori o energiji, o black out-i i svemu, i koliko govorimo ča moremo zaistinu i kako bi se moralo paziti na ov Svit. Zadnji čas imam u prodiki svenek ku misao ka gre u ta smjer, ali na temelju Svetoga pisma je to onda za najt. Tote te i posvidoči, ovo ti vako čini. Moj strah je da će ljudem ki nimaju te nutarnje prave energije, zvana ako je znamda pokvarena i su fanatični – i to nije dobro, i vjerski fanatizam nije dobar – sapa sfalit (i sapa je jedan kip za Duha svetoga), da budemo mogli ov svit u red spravit, ako je uopće moguće. Ali na ki način, to se smi mirno kritizirati. Kritični moramo biti.”
