Srijedu dopodne se kod Tereze Grandić, nove glavne urednice Hrvatskih novin, obično počinje lagano. U kafiću uz neku crikvu u 4. kotaru u Beču se sastanemo s prvom ženom na čelu tajednika manjine, da izvidimo, ča planira s novinami, ke je nje prethodnik Petar Tyran peljao 40 ljet dugo. U intervjuu stavljamo pitanje, ko već ne more čuti, išćemo paralele krizov i donašamo reakcije, ke smo dostali prik Instagrama.
NOVI GLAS: Koliko lazno imamo danas?
Tereza Grandić: Novine su gotove. Danas je moj opušćen dan.
NG: Pozdravljamo te u vikendu! Sada je gotovo treto izdanje pod tvojim uredničtvom. Ka ćut dominira kod tebe gledeć to da si ti preuzela?
TG: Počela sam 2020. ljeta kod HN — zaistinu intenzivno djelam od prošloga ljeta, od onda se nije preveć minjalo, ar sam duglje jur vidila konačne verzije novin. Ča se je preminilo je, koliko ljudi se je javilo na tu vist! Koliko ljudi se javlja, da bi komentirali novine. To znači, da si zaistinu čuda ljudi pogleda novine.
Ada preuzeti novine nije bio tvoj cilj?
Mislim, kad sam počela, nisam o tomu premišljavala, da ću je koč preuzeti. Počela sam s 15 ur. Kade sam si mislila, da bi bilo dobro imati još jezičnu praksu uz študijum. Čim sam rasla u to, sam si mislila, da bi mogla i na duglje vrime djelati. Kad smo mi počeli kod novin, je jur bilo jasno, da će Petar (Tyran) vrijeda jednoč morati u penziju. On neće moći zauvijek ostati glavni urednik, iako je u svi naši glava uvijek bio Petar Tyran Hrvatske novine.
Je onda znamda čudo, da prva žena preuzame tu ulogu nakon 113-ljetne povijesti HN?
Ja mislim, da to ne bi smila biti tema. Ali to je bilo uvijek prvo pitanje, ko sam dostala. Iskreno me to malo čudi, kad mislim, da sam kvalificirana za to djelo. Onda već ne bi smilo biti pitanje, koga spola sam ja.
Memo na nas: Manje ovakovih pitanj staviti.
Pitanje je u redu, ali je znak za to, kako još premišljavamo u našoj zajednici, da je to glavno pitanje, kad ki preuzame novine.
Si ti ćutila kakov poseban pritisak od naroda?
Ja mislim, da se ljudi malo boju. „Boju“ pod navodniki — da će biti kakov preokret u smjeru rodnoćutljivoga jezika ili jako feminišticki sadržaji. Po mojem mišljenju je važno to tematizirati, ali svisno mi je, kako većina premišljava o tom. Nije samo to, da sam žena, nego da sam i prilično mlada. To ti još ne moreš znat… doživila čuda toga definitivno nisam, ali relativno čuda morem štati, se informirati, a to ja morem sada. Kad se ne morem spomenuti kako je bilo u 70-i ljeti. To je veći izazov.
Ti si opomenula rodnoćutljiv jezik. Kako stoji s gendranjem u HN ili se vi jednostavno kanite držati jezične norme?
Ja mislim da je to jako važno, da imaju HN jezični standard. Mi izlazimo svaki tajedan, mi smo i t:e, k:e transportiraju pismeni jezik. Imaš i naravno druge publikacije, ali mi smo glavna tiskana publikacija, a važno je, da ta odgovara gh-normi. To ča je najveć moguće u tom sustavu je, da ti ispišes ženski i muški spol – školarice i školari – a ako to ne pišem, onda su bili samo muži onde.
Kako vidiš izazov tiskanoga medija, kad jezična kompetencija pada? U škola ne funkcionira kot bi tribalo. Kako ne zgubiti publiku a ipak držati odredjeni jezični nivo?
Ja sam dibokoga osvidočenja, da ako ti pišeš na jako dobrom nivou, da su ti teksti onda i jako dobro razumljivi. O čemu čuda premišljavam: Meni se vidi, da na primjer ORF ima visti u jednostavnom jeziku. Morebit bi to bilo i za nas zanimljivo. Ali uglavnom nima čuda smisla tiskati novine, ki nimaju visok jezički standard. To nima smisla. To bi značilo, da ljudi uopće već ne moru štati.
Ča obožavam je šlusati, kad ljudi iz različnih dijel Gradišća diskutiraju o tom, kako se kod njih doma reče. Ja bi to mogla ure dugo slušati.
Tereza Grandić
Manjka medijskih formatov, ki kanu poboljšati jezično znanje publike?
Takoča bi rado upeljala. Ali ne znam, kako ili kada. Ja sam se svenek učila na sveučilisću, kako su bili jezički tanači Ignaca Horvata obljubljeni. Mi vidimo i na našoj web-stranici, da su ovi jezični tanači to, ča se najveć išće. A to je bilo pred pet ljeti, da se je to objavilo. Poznam i ljude, ki imaju to istiskano doma. Da će k:a zaistinu imati vrime pogledati u gramatiku, je rijetko — onda je laglje, ako imaš u novina rubriku. Ali ne ide samo za savjetnika. Ljudi uglavnom rado diskutiraju o svojem jeziku. Ča i obožavam je šlusati, kad ljudi iz različnih dijel Gradišća diskutiraju o tom, kako se kod njih doma reče. Ja bi to mogla ure dugo slušati. Kako jako se ljudi identificiraju sa seoskim idiomom, to je stvarno lipo.
Ke rubrike postoju, ke bi rado izgradila?
Imali bi dost idejov, ali ako imaš te redovite rubrike, je moraš redovito popuniti. Kako trenutno djelamo — osebujno kad je čuda priredab — moramo najti mogućnost, da rubrike napunimo. Meni bi bilo i jako drago, imati već redovitih dopisni:c. To bi obogaćivalo novine, onda imaš različne stile pisanja i različne perspektive.
K tomu paše pitanje, ko smo dostali putem Instagrama: Ako kanim objaviti članak u HN, kamo neka šaljem svoje tekste?
Ta sistem smo sad malo preminili: na hn@hrvatskenovine.at
Će se sve tiskati?
Uglavnom djelamo mi tako, da objavljamo skoro sve. Za mene kritika ne ide, ako napada na peršonskoj razini ili prez vidljivoga razloga, onda ću se ja javiti. To je pravni problem, ali i etički. S tim se ne kanim identificirati. Ja morem garantirati, ako nam k:a šalje ča na tu adresu, ćemo to veljek objaviti ili ćemo se javiti i morebit razjasniti pojedine pasaže.
Se da u naši manjinski krugi o svem pisati ili kade su granice?
No sigurno se da o svem pisati. Definitivno. Pitanje, ku recepciju ćeš dostati.
Ti strastveno djelaš u vrtu. Ponekad ti pišem: Imaš lazno za lektorat, a ti odgovaraš, da si uprav kod mrkav. Kako se moru koristiti paralele krizov, kriza jezika i kriza klime?
U glavnom to ima nevjerojatno čuda paralelov. Mislim, da sam još i pisala jednoč komentar o klimastresu i o tom. To valja za sve, k:e uptu, da se polako ča zgublja, ča bi rado htil:e obdržati. Kriza u jeziku i kako se zrcali u novina — da već nećemo imati toliko pretplatni:c koč kada. Ili — to je već klimatska stvar — da morebit već koč-kada nećemo moći tiskati na glancanom papiru. Ali samo odustati od toga ne ide. Mi ovo živimo, mi smo prilično mlad:e, zač ne djelati na ovom.
Kako dugo će još durati dok morem petak otvoriti digitalno HN?
Durat će sigurno još, jasno je, da ćemo koč morati preminiti. Ja to sama razumim. Neke novine si na mobitelu štem, zač ne i Hrvatske novine? Znamda app i da u appu dostaneš objave. Mi ne moremo, ako imamo tiskane novine, za ke se plaća, objaviti je online besplatno. Mislim, da je naš sadržaj i vridan tih par eurov.
U zadnji ljeti se je dizajn novin preminio. Imaju HN cilj kompletnoga dizajn-relauncha ili će ostati ovako?
Mi kanimo na svaki način ujedinati sve naše stranice, ada u socijalni mediji, našu web-stranicu i naš tiskani oblik. Ča je svakako cilj, da najdemo kakov oblik, ki je prepoznatljiv i ki uskladjuje jedno s drugim. Mislim, da ćemo koncem drugoga ljeta poduzeti prve vidljive korake. Imamo trenutno projekt, diplomsko djelo, ko se bavi s grafikom i nastupom HN, a mi se ufamo, da ćemo od tih rezultatov moći profitirati.
Ako si jezično dobro izobražen:a pak imaš odredjeno znanje o GH, ćeš trenutno lako najti posao, kade se moreš s timi stvari baviti.
Tereza Grandić
Ako ne bi bila samo glavna urednica HN, nego svih naših medijev: Kako bi mogao izgledati idealni medijski svit za GH?
Ja mislim, da se svakako mora intenzivirati suradnja. Ako bi ja imala ča za reći, morebit bi rekla, da se NG jače fokusira na online-svit i da izajde u HN četirekrat u ljetu posebno izdanje kot dodatak kakovih tiskanih člankov. Bilo bi isto zanimljivo, da bi mi dodatno mogli objaviti kakove kratke audiosnimke ili ča u ta smjer. Mislim u HN je čuda puti ča detaljiranije opisano nek na primjer u ORF-u. To je dobro tako, ali morebit bi to isto bilo zanimljivo, ako bi se to moglo kako povezati. I uglavnom u pogledu resursov bi bilo dobro, da se uže suradjuje i da ovi ljudi, ki imaju odredjene kompetencije to morebit i djelaju za već medijev. Tako funkcionira i ne-manjinski svit, kad imaš čuda ljudi, ki djelaju na jednom području, u kom se dobro putu. Ali to naravno triba čuda koordinacije.
Ima gh-manjina ikada dost žurnalist:ic?
Trenutno definitivno ne. Ali ne samo žurnalist:ic, nego uglavnom jezično izobraženih ljudi. Ja znam, da se jedno vrime reklo, da nima smisla studirati slavistiku, ali ovo je sad shout-out za svakoga! Ja mislim ako ti trenutno završavaš slavistiku ili si jezično dobro izobražen:a pak se putiš i imaš odredjeno široko znanje o GH, ćeš lako najti posao, kade se moreš s timi stvari baviti.
Ako idemo van iz manjinskoga svita. Je svit za medije podupirane iz sredstav za narodne grupe lakši?
Ne bi rekla, da je lakši, kad s tim da smo podupirani se čudakrat veli: Vi imate inako pinez iz ovoga lonca, a to je onda odredjena svota iz ke zapravo ne moreš van. Mi sad kao glavni medij nimamo tu konkurenciju, ku imaju druge dnevne novine u Austriji, to je mislim velika razlika, mi nimamo ta pritisak, da imamo jako čuda drugih medijev i moramo pogledati koliko klikov imamo. To je naša velika prednost, ali zapravo i manja, jer tim da nimaš konkurencije se i ne moreš tako dobro rediti i prispodabljati, ča bi bilo uprav važno. Zato ja štem i te sve druge manjinske časopise, ar kanim viditi, ča oni djelaju.
Imate plan proširiti redakciju?
Mi smo sada trim:e, dva puno zaposlen:e, jedna pol zaposlena. Jedna četvrta osoba bi zaistinu bila poželjna, ako je govor o tom, ča se od nas potribuje, znači da bi imali dobar nastup u socijalni mediji i internetu. Mislim NG ima jednu osobu za to, ka djela već ili manje samo to, a po mojem mišljenu se to i vidi, da ta osoba ima lazno za to. Opseg Hrvatskih novin se je znatno proširio pod Petrom još, a sad ide i zato, ako si ljudi želju različne rubrike, ke se moraju puniti i dodatno još spametno online-izdanje, dobar social media nastup…u stvarnosti velikih medijev su to posebna zvanja. A čuda puti se misli, da to nij potribno, da je dost, da inako postoju novine, ali činjenica je ta, da mi moramo biti tako dobr:e kod profesionalni austrijski mediji, jer mi to moramo činiti na hrvatskom, ali mi moramo i poznati nimšku situaciju, najbolje u Madjarskoj i Slovačkoj isto, mi neka pratimo sve ča se dogadja u Hrvatskoj, a najbolje po svitu, a uz to neka izgleda kot sve drugo ča smo naučn:e, po grafiki a isto po kvalitetu većinskih novin. Tote imam čuda puti tu ćut, da nek:e samo mislu „mi inako ča djelamo“. Ali pitanje, kako to djelamo, se rijetko stavlja, a ja mislim, da je to zapravo važno, ar to jako utiče na uspjeh tih projektov, a konačno i na to kako će manjina, i ta jezik opstati.
Koliko tvojega časa se krećeš u manjinskom svitu?
Morebit ne 24/7, ali jako čuda. Jer to nij djelo za mene, ako idem na primjer na Kolo Slavuj probu, ali tote ćedu se sigurno s manom za novine pominati, tote ću znamda doznati kakove novosti. A ako idem na kakove priredbe, ja nikada nisam privatno na priredbi, iako sam zapravo privatno tote. Ali mene to ne bludi, to je zaistinu lipo.
Tvoj prethodnik je izdržao 40 ljet u ovoj poziciji. Kaniš to isto?
Ja iskreno ne kanim proročiti ništ. Iz pogleda moje starosti bi se vjerojatno izašlo, je li će tako biti ne znam, to će budućnost pokazati.
Na kraju intervjua se pred kafiću kaže pasac, a Grandić mora dalje u Hrvatski centar po jedan dio svoje Stinjačke nošnje. Toga prava za nastup Kolo Slavuja u rasprodanom Volkstheatreu, kade će si diliti pozornicu s velikim ansamblom komu ne samo pripada polovica NG-redakcije nego i nje prethodnik.
Tereza Grandić (27) pelja redakciju Hrvatskih novin. Ona je študirala slavistiku i još študira etnomuzikologiju na MDW-u u Beču. Grandić živi u Stinjaki i u Beču. Intervju je izašao u NG3/2023, online-verziju smo malo skratili.
