Doroteja Zeichmann iz Klimpuha je publicirala dvojezičnu knjigu „Mona i Liza“. Knjiga sadrži tri povidajke za dicu i odrašćene, ke su dodatno ilustrirane. Akvarelove slike je namoljao Franjo Kröpfl iz Gerištofa.
Autorica nije zaman posvetila knjigu onoj dici, ka ne dostaju onu potpunu ljubav od roditeljev. U tri povidajka je govor o trojoj posebnoj dici. Stvarno su posebna, jer nimaju lako ditinstvo ili ne znaju kako dalje. Prez orijentacije išću ljubav u jilu ili u nasilni čini. Ponekad zanemarena dica bludu i se zgubljaju u velikom svitu.
Nepotpuna ljubav
Vidi se to po izjava karakterov, da su mali dobri čini, od pomoći u teški situacija. U vezi s ovim veli naprimjer Mona, ka nima dom i je dosidob doživila odbijanje i nesporazum: „Hvala, da sam se smila s tobom pominati. Jur se dugo nisam mogla s nikim pravo pominati.“
Mona je zlakoćena, jer ju je tudja žena u bespomoćnoj situaciji zela pod obrambu. Dodatno je bila cijeli razgovor uljudna prema njoj. Ov susret je ojačao Monu i je njoj dao ufanje. Dorothea Zeichmann zabada u različne socijalne i psihološke probleme sadašnosti, ki rezultiraju iz zanemarenja, nepotpune ljubavi ili traumatskih doživljajev. Naravno su isto odrasli ljudi konfrontirani ovim društvenim problemam. Moramo samo misliti na pandemiju i nesigurnost, ka vlada i da nam fali orijentacija.
Jezik je dobro i lako razumljiv i omugućuje pristup odrašćenim kot i dici u fiktivne svite karakter:ic povidajkov. Uticaj poljanskoga dialekta je upadljiv u direktni izjava, ča u isto vrime daje karakterom jezični identitet i autentičnost. Dobro ilustrirane slike olakšavaju put u ta svit, ki more biti realnosti jako spodoban.
Ova knjiga pokaže, kako jednostavni moru biti dobri čini, ki moru ljudem i dici u teški situacija pomoći. Dorothea Zeichmann nas poziva, da pružimo zanemarenim ruku i ljubezno pitamo: „Se kaniš s nami igrati?“
Izdavač knjige je Hrvatsko kulturno društvo.
Knjigu se more kupiti preko HKD-Webshop-a.
