Kratko smo Miloradiću kanili speći turtu. Na kraju je glumcu samo spala jedna od najgroznijih frazov MMM-a iz ust.
Imam – kako da velim – tako jedan konflikt s Miloradićem. Znamda i nije konflikt, jer on ima ta hendikep, da se ne more braniti. Fair to nije. Ali i meni bi bilo u starosti od 170 ljet isto jur svejedno, jeli se ki zbog mene kara. Znamda bi se i ćutio počašćen, ako mi gazu po grobu.
Da kratko uvodim. Jedna od zadnjih mogućnosti pred drugim lockdownom doživiti kulturne dogodjaje je bio krajem oktobra moj tekst Freiheitsdurst/žaja za slobodom. Za tu predstavu smo šestoro ljudi bili izolirani tajedan dugo u Kugi, kade se na kraju nije kazao igrokaz, ali inscenirano čitanje s jako čuda elementov – tekst, gluma, performans, mužika i video. Ada osnovni dijeli igrokaza. U tekstu ide za takozvani Herrentisch, ki stvarno jur već od 100 ljet stoji na granici med Austrijom i Madjarskom (preporučujem putovati tamo iz Ricinje/Helenenschacht). Kod stola dojde i mimo časna sestra Miranda. Insideri ta fiktivan karakter jur poznaju; ja ga imam jako rado. I ona se postavi pred rundom na Herrentisch i veli: „Dieses Gebiet, das wir überblicken, hat seinen Namen Gradišće von mir“. Sestra Miranda da je naime bio dobri duh bez koga „der kauzige Priester“ u Kemlji nebi mogao živiti: „Kein Essen, kein Schmausen, keine Inspiration. Er war auf sie angewiesen. Miranda hatte er zu verdanken, dass es eine kroatische Übersetzung für das Burgenland gibt.“
A da ovo ne bude nimški esej ću uplesti tu frazu MMM-a, ku je Alexandru Cosarca, naš rumunjski performans-umjetnik, spljunuospljunuti-ausspucken i u maski vraga preštao čemernim hrvatskim naglasom:
Parasit i kanibal
Troši tudji kapital.
A od svih pograbi Žid,
Mednarodni parasit,
Širom-barom, tust profit.
Ta cijeli tajedan – zapravo jedna dužička proba – smo se pitali, jeli ima smisla MMM-a tematizirati ili ne. Isabella Knöll, glumica i 2020. nominirana za nagradu Nestroya, je bila protiv zbog podesta za antisemitizam. A i cijeli ansambl – zvana mene nijedan GH – se je teško s Miloradićem. Ako mene ki pozove na kazališnu produkciju bi se i ja pitao, zač autor teksta kani svom silom uplesti drugoga pisca, koga gledišća bi ga dandanas spravila zbog huskanjahuskanje-Hetze pred sud. Naše pisce iz narodne grupe si ne moremo zibrati. Toliko ih nije. Ujedinali smo se na to, da završimo MMM-a kanibalnu frazu s: „So viel zu unserem größten Dichter.“ Ideju, speći mu turtu, smo izbrisali iz koncepta. Za 10 ljet će ju znamda dostati.
Ako bi MMM danas živio
Kot Nikola Benčić u svojem tekstu piše u ovom jubilarnom ljetu nebi smili samo misliti na MMM-a. Dojde mi na misli situacija u Augustu, kad smo stali okolo groba Francija Rottera (1970. – 2002.) u Gerištofu. On bi svečevao 50. rodjendan ljetos, ako nebi teško ubetežao i umro. Na cimitoru smo čitali pjesmice i odlomke naših tekstov. U ovom ljetu, kad nas betek izolira jedan od drugoga, je bila ta komemoracija posebno ganutljiva. Predstavim si, da bi Miloradić isto bio na sastanku pri spomenpriredbi. Ča bi preštao? I kako bi reagirao na naše tekste? Nam čestitao za trud i s nami skupa publicirao „Koronaknjiževnost“? Zanimljivo pitanje.
A ča bi pisao Mate? Ćemo ga transferirati u ovu dob. U starosti od 50 ljet je počeo Miloradić pisati hrvatske pjesmice, samoća ga drapi i te digitalne maše ga ne tako zadovoljavaju. Dosadno mu je bilo u prvom lockdownu, cijeli dan je prekapao vrtljac i potom počeo je pisati „Krt rova vrt“. Javio se je Ivanu Rotteru, da bi imao ča za njegov projekt „Koronaknjiževnosti“. Po prvoj publikaciji ide konsekventno dalje, si izmisli pseudonim Miloradić (Gutmensch), jer se vidi kot farnik, ki je pun brige za „selske ljude“ i siromašne. Počne ga zanimati umjetnost u vezi s ljudskimi pravi. Na grobu Francija Rottera pročita novu pjesmicu, ku je posvetio dici u grčkom logoru u Moriji. Nakon toga ga pozovem na moj kusić Freiheitsdurst i stvarno sidi u publiki. Nakon premjere mi MMM kroz masku čestita i ansamblu hvali, da tematiziramo teška pogljavlja manjinske povijesti: „Pojte svojim putem i ne dajte im mira!“ Tajedan kasnije najdem u Mailu pjesmicu s titulom „Tili-tili, bum-bum“. U mailu piše MMM: „Tvoj tekst me je inspirirao ovoj pjesmici; slobodno ju koristi na pozornici! Poslao sam ju i na Novi glas.“ Odmah ju pročitam. Najbolje mi se vidi:
Svit se stresa po potresu,
Tili-tili, bum-bum,
Slobodi otprimo lesu.
