Rijetko se u Gradišću ugoda senzacija, ka ima potencijal da bi zrasla van preko granic ove zemlje. Johanna Sebauer muss sich erst an all diesen Trubel gewöhnen.
Ninčevo?
Rijetko se u Gradišću ugoda senzacija, ka ima potencijal da bi zrasla van preko granic ove zemlje. Ali selu Nincshof bi se točno to moglo ugodati. A to premda Nincshofu ništ nebi bilo draže nek da skrsne. Ako smo malo točniji – Nincshofa pred par ljeti još uopće nije bilo. Samo polako se je zgradio u misli i med redi autorice Johanne Sebauer, ka je sada debitirala romanom „Nincshof“. A vjerojatnost, da će Nincshof tako friško skrsnuti nastaje svakom recenzijom manja.
U knjigi opiše Gradišćanka Sebauer – ka je odrasla u Marcu i živi u Hamburgu – čudan pokret u fiktivnom selu Nincshof, ko se polako samo kani izbrisati. Fešte se stalno otpovidaju, zapravo talentiran nogometni momčad samo već zgubiva, a načelnik Nincshofa se veseli svakomu tajednu, u kom Nincshof nije u novina. Sve to je dio jednoga tajnoga plana…
Gradišćanski residency
Ja se još spominjam na prve stranice knjige, ke je Sebauer pri našoj skupnoj „Residency“ u Italiji 2019. ljeta napisala. Onde naime zemlja Gradišće podupira s drugimi saveznimi zemljami Artist in Residence – program, kade se nedaleko od Rima izoliraš u starom seljačkom stanu i djelaš na svoji ideja. Naokolo se ništ ne dogadja, ako se ideš šetat se moraš paziti ovčarskih kuckov. Nije čudo, da je Sebauer došla onde na ideju, da postoji jedna vrst pobludjene koze. Po nimšku Irrziegen, a da kakovi doseljeniki u nje Nincshof te životinje svakako moraju imati u svojem dvoru.
Kad je Johanna Sebauer došla s novom knjigom domom u Marc, je našla u vrtu bijelo-plavu seosku tablicu, imenom Nincshof, ku je jedan prijatelj dao načiniti. A kad je Sebauer štala u Matrštofu, je došlo prik 150 ljudi na prezentaciju. Duplo od toga, koliko ih je stalo u dvoranu. Te koze ali nisu jedina senzacija na knjigi.
