Ča imaju farniki, porno zvijezde i političar:ke skupno?

Kurdska demonstracija

Paralelna društva. Ov pojam pada u političnom medijalnom diskursu trenutno jako u oko. Uopće sada pred bečanski izbori, su „paralelna društva“ tema pojedinih strankov u izbornoj kampanji. Prouzrokovač toga diskursa je bila demonstracija Kurdi:nj u ovom ljetu.

U juniju ovoga ljeta se je demonstriralo nekoliko dan u mojoj bečanskoj domovini u Favoritenu. Moram reći, da uopće ništ nisam prvi večer upamet zela, a na drugi večer demonstracijov sam se slučajno vozila tramvajem. Najednoč je kroz zvučnik rekao glas, da se zbog današnje demonstracije tramvaj već neće prik Reumannplatza voziti.

Ja svisno ne upotribljavam socijalne medije i nisam bila up to date. Htila sam dostati različne perspektive ovoga dogodjaja … ali svagdir je to isto stalo i to s istim dramatičnim zvukom. Helikopter, sila, policija, vikanje, … ja se zaistinu nisam mogla dost načuditi, da se je ovo sve jedan dan 300 metrov pred mojim stanom dogodilo a ja ništ nisam primijetila – iako sam spala s otprtim oblokom. Morebit zaistinu tako dobro spim ili su ovi mediji ovo opet jako pretirali.

Ja sam onda išla na Reumannplatz da situaciju malo pregledam. Bilo je 21:30 i zapravo je bilo dost mirno. Kolona se još nije gibala, samo ljudi su se okupljali. Neka aktivistica je držala govor i vidila sam, da su policist:ice nastavil:e barikade na cesti. Nisam kanila dugo ostati, jer sam bila sama i nisam bila na konfrontaciju sa Surimi Vuki znatiželjna. Išla sam po nekoliko minut domom.

Druge dane sam ali svakiput ča čitala o ti demonstracija i jedna rič, ku nisam razumila, je meni punokrat u oko spala: Parallelgesellschaft – paralelno društvo. Pisale su novine da su paralelna društva problem. Zaistinu sam si glavu trapila, ča ova rič more značiti. U kom društvu egzistiraju društva paralelno? Znači to, da se na nijednom mjestu ne strefu kao paralelne linije? Ča je norma i ča nije norma i je zato paralelno?

Iskanje definicije

Duden, austrijski rječnik, definira pojam paralelno društvo ovako:

„von einer Minderheit gebildete, in einem Land neben der Gesellschaft der Mehrheit existierende Gesellschaft“.

Duden, online-rječnik

 Ja sam na ovom mjestu morala opet misliti na Gradišćanske Hrvat:ice. Znamda zbog riči  „Minderheit“ i „Mehrheit“ – ali kad sam se s drugimi ljudi u mojem privatnom krugu pominala, su oni mislili na takozvana neeuropska društva, ka se polag njih neeuropsko ponašaju, imaju neeuropske tradicije i tako dalje ili imaju neeuropske predstave vridnostipredstave vridnosti-Wertevorstellungen. – Aha! Opet sam jednu rič našla, ku se uopće nereflektirano hasnuje u medijalnom i tako i u društvenom diskursu. Ja sam dalje rešerširala daljnje definicije, kad sam imala ufanje najti jasnu definiciju.

U nimškoj saveznoj centrali za političnu edukaciju sam našla točniju definiciju, ka ali ipak uopće nije jasna:

 „U javnoj debati se povezuju paralelna društva predstavom etničke homogene stanovničke grupe, ka se prostorno, socijalno i kulturalno ogradjuje od množine. […]“.

bpb.de, Bundeszentrale für politische Bildung, moj prijevod

Morala sam misliti na moj čas u gimnaziji u Gornjoj Pulji, kade su nek:e koleg:ice ovo Gradišćanskim Hrvat:icam predbacivali. Tako funkcionira diskurs: Množina ima tu moć definirati manjinu. Ona generalizira i homogenizira sve ljude, ki su vidljivi kroz jezike, ki nisu europsko privilegirani, ki su dio istočne Europe ili su vidljivi kroz opravu ili kožu. Kao „biti vidljiv:a“ ne mislim u prvom redu optičke stvari. Izraziti kanim ovim pridjevom sve aktivitete, ki su ćutilnićutilno-mit Sinnesorgan wahrnehmbar. Množina prepisuje manjinskoj grupi osobine, u najvećem dijelu negativne osobine – tako da se moru ćutiti kao gornji dio hijerarhijske piramide društav.

Vidljivost

Gradišćansk:e Hrvat:ice imaju lako. On:e se moru bez problema načiniti nevidljivimi i tako nastati dio množine – naime se nek tribaju početi u krčmi po nimšku pominati. Druge manjine imaju opet teže. Na primjer su u očima množine člani paralelna društva muži sa škurom kožom ili žene s rupcem – oni bi mogli siditi u krčmi i znamda još i jisti bečanski odrezak, se onde po nimšku pominati. Svejedno kako se potrudu, biti nevidljivi kroz upotribljavanja jezika ili konzumiranja nacionalnih špecijalitetov, ostanu ipak vidljivi. Ako se jedna malenkost dogadja, na primjer kad mali dičak ženi s rupcem počinje vikati i se svaditi, si ljudi okolo mislu: U ovoj kulturi nimaju dičaki respekta prema svojoj mami i prema ženam.

U knjigi „Sprache und Sein“ Kübra Gümüşay opisuje amerikanska novinarka Sara Yasin nje doživljaj kad je prestala nositi rubac i kakov pritisak i odgovornost je nosila onim rupcem, ali ne pritisak od muslimanskoga društva, nego pritisak od nemuslimanskoga društva. Ona opisuje kako je primijetila nje nevidljivost:

„Svit mi se je činio uljudniji. Manje ljudi su bili neuljudni prema meni, manje ljudi su u mene zivali, nijedn:a me je pita:la odakle „zaistinu“ dojdem, ili me je pohvali:la za moj dobar engleski jezik. (…) Ali najveća razlika (…) je bila: Meni je svisno nastalo, da ne pravam biti neprekinuto uljudna. (…). Ljudi su me opazili kao individuum.“

Sara Yasin u “Sprache und Sein”, moj prijevod

Sara Yasin je pisala, da je svaka neuljudnost s nje strani bilo gledano kao neki akt jednoga individuuma, a ne akt jedne grupe milioni ljudi.

Iskanje definicije II

Još jednoč sam pokusila iskati bolju definiciju. Bila sam si sigurna, da ću ovakov bijelo-tradirani pojam najti u mojem rasističko-kritičnom leksikonu, imenom „Wie Rassismus aus Wörtern spricht: (K)Erben des Kolonialismus“. Mi nosimo za naš jezik odgovornost. Mi pomoću riči i pojmi opisujemo stvari, dogodjaje i ljude. Bijeli ljudi imaju tu moć, da su njevi opisi norma i da su njeve analize i njeva perspektiva u pravom. Tako se je konstruirala rič paralelno društvo od bijelih ljudi i oni ju upotribljavaju za manjine, uopće one manjine, ke nimaju glasa – ada društvo migrantov.

U leksikonu Wie Rassimus aus Wörtern spricht razlaže Noah Sow pojam paralelno društvo iz druge perspektive i ostaje kritična. Rado bi završila moj komentar s nje definicijom:

„Paralelno društvo. Grupa, ka je razvila vlašće predstave vridnosti, ke naše društvo nek djelomično odobrava, ka se dobrovoljno i namjerno ograničuje i ka nerazumljivo komunicira s ljudi, ki nisu člani onoga društva.“

Našla sam “razumljivu” definiciju. Ufam se da je mogla ova zadnja definicija pokazati, kako nedovoljno se ov pojam koristi u medija, populistički izrazi ili trenutno kod paralelnoga društva politike u izbornoj borbi.

Izvori

https://www.bpb.de/apuz/30002/parallelgesellschaften

https://www.duden.de/rechtschreibung/Parallelgesellschaft

Gümüşay, Kübra. 2020. Sprache und Sein. 7. Auflage. München

Sow, Noah. 2019. Parallelgesellschaft. In: Arendt, Susan; Ofuatey-Alazard, Nadja (Hg.). 2019. Wie Rassismus aus Wörtern spricht: (K)Erben des Kolonialismus im Wissensarchiv deutsche Sprache: Ein kritisches Nachschlagwerk. Münster: 657.