Moć simena

Seljak:inje velu, da je sitvasitva – Aussaat najvažniji dijel polodjelstva. Prez sitve nije žetve. Prez simenasime – Saatgut/Samen nije hrane. Proizvodnja simena je zapravo prvi dijel cirkulacije hrane i jur onde se začne uticaj tržišća i globalno naticanje. Slijedi članak o naticanju vlasti nad simenom – a tako i nad hranom i nad svitom?

Tržišćetržišće – Markt simena

Iz simena nastaje poljni plodpoljni plod – Feldfrucht, ki nosi čuda simen. Seljak:inje su od početka polodjelstva prodal:e i zel:e veći dijel žetve za produkciju jilišev. Jedan dijel se je ostavio za dojduću sitvu. Tržil:e su simena s drugimi seljak:injami, nek:e su se špecijaliziral:e na uzgojuzgoj – Zucht sortov. Tokom industrijalizacije i daljnje špecializaciije je industrija naprik zela uzgajanje novih sortov i produkciju simen za seljak:inje. Sorte se tako uzgoju da ispunu kriterije za medjunarodno tržišće. Deviza je: Optimizacija i već urodjeurodja – Ertrag.

No to ne gluši čemerno, ne? Nije u pitanju, da je istraživanje u produkciji novih sortov simen doprimilo napredak. Industrija je vrijeda tako daleko, da proizvodi simena, ka na primjer biološkomu seljačtvu osiguraju pšenicu, ka sadrži bjelančevine, ka je željna na internacionalnom tržišću. Ili ča je sigurno budućnost, je produkcija simena, ko je prilagodjeno na sve teplije temperature i je otporan od sušesuša – Trockenheit. Industrija simena i agrarindustrija preuzele su veliku odgovornost za osiguranje hrane.

Dragocjeno sime

Ako nosiš odgovornost, ti sliši i moć. Problem neoliberalizma i funkcioniranja globalnoga tržišća je sličan običnoj človičjoj slabosti – zove se pohlepnostpohlepnost – Gier. Ako si dijel globalnoga tržišća stojiš pod pritiskom, primarno održati tvoje mjesto na tržišću. Pritisak globalnoga naticanja je sve veći zbog principa neoliberalizma. To znači da moraš, da obdržiš mjesto na tržišću, „sve već imati i sve brže splazniti po lojtra“.

Globalno naticanje i tržišće hlepihlepiti – sich sehnen za standardom. Poljni produkti moraju imati poseban izgled, posebnu konzistenciju, poseban okus. To znači perfektno uzgojeno sime, ko odgovara tim kriterijam je jako dragocjeno, premda sime moreš lako (normalno/sam:a) pomnožiti. Točno ta točka, da seljak:inje zadržanjemzadržanje – Einbehalten simena zaslužu, bludi agrarindustriju. Tu dragocjenost i vridnost simena si kanu agrarindustrije za se ostaviti. Zato je pronašla dva pute:

Pravni put

Izrivanjeizrivanje – Abdrängen starih i domaćih sortov

Prvo ča se je djelalo, je bila prilagodba kriterijov za u Europskoj uniji dopušćene sorte, tako da stare sorte već ne odgovaraju kriterijam. Stare sorte već nisu u konkurenciji na tržišću, a nove su dostale patent. To znači, da su simena nastala duhovne svojineduhovna svojina – geistiges Eigentum proizvodjač:ic odnosno industrije (link Zakonu za obrambu sortov ). Logična posljedica je, da moraju seljak:inje kupiti drago originalno sime od industrije simena i da ta ima pravo, da seljak:inje ne medjusobno njimi tržu. Nadalje nije dozvoljeno tržiti simenom druge generacije, znači simenom, ko se od žetve ostavi za dojduću sitvudojduća sitva – Nachbau. Pokidob imaju seljak:inje pravni privilegLandwirteprivileg, ki im omogućuje, da sime svoje žetve smu koristiti za dojduću sitvu, je ostao jedan dio moći još u ruki seljak:inj.

Takse za daljnje sitve

Hasnovanje simena za daljnje sitve prakticira još čuda seljak:inj u Austriji, jer je to dio mentaliteta i znanja seljačtva. Uopće za mala seljačtva bi bilo predrago, svako ljeto kupiti originalno sime za cijelu sitvu od industrije. Na primjer bi biološka seljakinja platila prilično četvrtinu do tretine svojega dobitka za originalno sime pšenice na hektar, ako kašnje žanježeti – ernten pšenicu za krmu (cijena odvisi od mnogih faktorov). Konvencionalna poduzeća bi platila još veći udio. 

Za sitvu u sezoni 2019./2020. je ležala kvota sitve s originalnim simenom kod austrijanskih konvencionalnih i bioloških poduzeć kod 49% procentov. Znači polovica sitve se vrši sa zadnjimi simeni prošle žetve u Austriji.

Ta mogućnost je posebna u Austriji. Iako u zemalj kot u Nimškoj, Ugarskoj, Švedskoj i drugi isto postoji mogućnost, koristiti sime vlašće žetve za sitvu, moraju zato proizvodjač:ici simena platiti taksu. Saatgut-Austriazastupničtvo interesov svih austrijanskih producent:ic simena i agrarne industrije kani takovu taksu u budućnosti isto zapeljati u Austriji u nacionalnom Zakonu za obrambu sortovZakonu za obrambu sortov – Sortenschutzgesetz. Seljak:inje se branu protiv zapeljanja, jer bi to za brojna mala seljačtva i poduzeća značilo konac egzistencije zbog visokih taksov. 

Biološko-tehnički put

Agrarindustrije su pred prilično sto ljeti našli put kako moru prehinjitiprehinjiti – umgehen dilemu pravnoga puta, a ipak dojti do odvisnosti i pinez seljak:inj. A to pomoću hibridnoga uzgoja. U uzgoju se zove hibrid, ča je potomstvopotomstvo – Nachkommen incestuoznoga križanja majkine i očeve linjie u laboru. Produkti hibridnoga simena (F1) su jednaki (okus, višina, debelina, …), imaju visoki „kvalitet“ polag standardov i hibridno sime primi visoku urodju (Pazi: kod pšenice (još) ne!).

Prednost za proizvodjač:ice simena: Hibridno sime se more samo za jednu sitvu upotribiti. Sime u drugoj generaciji (F2) ne doprimi urodje. To znači simena se moraju svako ljeto nanovič kupiti. Produkcija ovih simen je jako skupocjenaskupocjeno – kostspielig, tako su simena i jako draga.

Ipak ima hibridna produkcija jako velik uticaj na tržišće: U Europi se skuro hasnuju 100 posto hibridnih simen u konvencionalnoj i biološkoj sitvi kukorice, sunčenic, cukroške i čuda sortov povrća. 

I kod ove točke ide Austrija (još) alternativniji put: U Austriji se samo za sitvu kukoric i sunčenic (skoro i ripicaripica – Raps) sije 100 procentov hibridnih simen. BIO-Austria dozvoljava bio-seljak:injam samo ograničenu sitvu hibridnih simen (sunčenice, kukorica). Kod sitve za biološko povrće je sitva hibridnoga simena prepovidano. Tako kani BIO-Austria očuvati stare sorte uopće kod povrća. Daljnje inicijative krovnoga saveza BIO-Austria se zalažu za samostalne linije uzgajenja regionalnih sortov i genetsku šarolikost. Isti cilj ima naprimjer biološki savez Alnatura iz Nimške.

Globalne agrarindustrije

Globalno tržišće si želji sve već i već urodje. Pritisak zbog urodje je za seljak:inje tako velik, da se odluču za sijanje hibridnih sortov. Tako ima agrarindustrija seljak:inje pod kontrolom, jer su onda potpuno odvisn:e od nje. Austrijska agrarindustrija je u istoj dobi pod pritiskom na globalnom tržišću i je onde samo mali player. ChemChina ili Syngenta (Shanghai, CHN/ Basel, CHE), Bayer-Monsanto (Leverkusen, DE), Corteva (Midland, USA) i Limagrain (Chappes, FR) produciraju prik 50 procentov simena za sitvu na cijelom svitu. Tako se more i reći, da kontroliraju hranu polovice svita.

Ovi koncerni ne dominiraju samo apstraktno tržišće. Oni imaju velik uticaj na svitsku politiku i formuliranje zakonov, ki reguliraju polodjelstvo i sitvu agrarnih produktov kao i procese industrije hrane na cijelom svitu. Ukusan neoliberalizam.

Ča s ovom informacijom?

Fokus teksta su poljnii plodi, ali isti je sistem kod povrća, sadja i blagogojstva. Cilj članka nije prikazati posebne novosti, nego kazati seljačku perspektivu za širju diskusiju oko polodjelstva / blagogojstva i industrije hrane. Neka bude fundamenat za daljnju diskusiju i članke u ovoj rubriki, jer simenom se ne nek sve začne, nego u simenu leži i budućnost.

Slika na početku: Konstantin Vlasich, plakati u škadnju Ježovih

Literarni tipi i izvori

Kritischer Agrarbericht 2017 – Kap.10 Wem gehört die Saat? Anja Banzhaf

Saatgut-Monopole: die Macht der Agrarkonzerne, Charli Shield – dw.com

Problemfelder der BIO-Landwirtschaft, Reinhard Gessl – biola.at

Seed laws that criminalise farmers: resistance and fightback, La Via Campesina – grain.org

Wissen, Markus. 2005. Modernisierte Naturbeherrschung. Agrobiodiversität, Biotechnologie und die Krise der industriellen Landwirtschaft. in PROKLA 140. Zeitschrift für kritische Sozialwissenschaft. 35 (3). 445 – 461.

PAZI! Budi kritič:na:
Interview mit Michael Gohn, Obmann des Branchenverbands Saatgut Austria – bauernzeitung.at

Vortrag Nachbaulizenz ab 2021 in Österreich Josef Fraundorfer