Četvrtak je bio spomen-dan holokausta. Svako ljeto 27. januara, na dan oslobodjenja Auschwitza. Ali mladina pozablja u tretoj ili četvrtoj generaciji po Drugom svitskom boju, ki značaj Auschwitz ima. Oko četrdeset procentov nimških školar:ic ne zna, da je bio Auschwitz-Birkenau koncentracioni logor Nacijov. Ili slični problem – osamdeset procentov austrijanskih školar:ic ne zna definirati antisemitizam.
Dobar prijatelj, grafičar Max Schnürerneke njegove grafike smo imali u NG-printu, si je premislio projekt, kako djelati protiv toga pokreta. Od četvrtka, 27. januara, je online i na svi streaming-platforma za najti podcast Anne Frank. Čitali su ga poznati ljudi, mladji i malo starji influenceri sve do predsjednika Austrije.
Mladi ljudi, ki te drugačije kanu na Instagramu osvidočiti od veganizma ili ka pratež je bolja za okoliš, čitaju tekste iz dnevnika Anne Frank. Med tih 46 čitatelj:ic najdeš Christl Clear, Fanny Stapf, Mashu, Manuela Rubeyja ili Thomasa Stipsitsa. A isto Josef Hader je med njimi.
Iako od ljeta do ljeta teže nastaje se spominjati. Ča je meni kod spominjanja pomoglo, je pojti tamo. Na mjesta zločinov. Iako je teško i zapravo ne znaš, ča te emocije značu. Ako si bio u Mauthausenu i ćutio mrzlinu, ako si bio u Buchenwaldu i se počeo plakati uz druge školari:ce.
A znamda i ne pravaš svenek tako daleko putovati. Upitaj se, kade je najbliži židovski cimitor. Znaš kade je u Keresturu? I onde najdeš dokaz, da je onde bilo žitka. Žitka, čega sad već nije. Na to ne zabiti, neće biti lako. Ali oči ne zapriti pred poviješću je dobar početak.
Website AnneFrank.Digital
Dnevnik Anne Frank po hrvatsku?
Titelbild: Buero Butter
Der Audiokommentar wurde am 28.1. auf Radio OP ausgestrahlt
