Tokom jezičnoga seminara Jezik prez granic u Zadru smo načinjil:e izlet u Nacionalni park Paklenica. Moguće je da spominja to ime k:u-t:u na pakao. Mer je bilo malo kot u „paklu“.
Pred manom je išla partija sudionikov. Molili su i jačili su Marijanske jačke. Jedan se onda šali: „Aj, muči! Po ovakovoj vrućini već ne vjerujem u Boga.“ I ja sam se dalje odzad onda našmišila. Konačno sada velimo, da nije bio put čisto tako strašan ali uvadit ću vam, da je bilo na putu domom u busu s prilično 40 ljudi čudno tiho i čula si samo disanje drugih. I moja družica Jana Gergorić iz Frakanave je tvrdila, da je bilo jako naporno. Ali za ta zvanaredan oblik se je splatilo pojti put gori, tako ona.
Frakanavska paklenica
Po seminaru sam slučajno našla kratku povidajku Antona Leopolda o frakanavskoj „Paklenici“. Poznate tu staru legendu? U frakanavskoj lozi teče potok imenom „Lug“. Na početku Luga je potok bio dibok i tako škur kot „zreo bazak“. Na onom mjestu se nisu ljudi kupali, jer povidalo se je da ćedu „podzemne sile svakoga potegnuti doli“. Legenda povida, da je koč nekada živila Satanka, ada majka vraga, onde. Jednoga dana je stari seljak Kalman iskao vrganje u lozi. Slučajno je vidio onde staru ženu siditi. Kad je onda malo bolje pogledao, je raziznao male roge med vlasi. Kanio je proteći, ali kad se je ubrnuo, je stao na jednu suhu kitu.
Čujeć ta zvuk je prestrašena žena skrsnula i prik toga mjesta se dignula škura magla kot da bi bio dim. Kad je seljak Kalman povidao svoj doživljaj u lozi, nisu to mogli ljudi vjerovati. „Ali rič „Paklenica“ je ostala kot ime za ta nekadašnji diboki i črni dubanjak na početku Staroga luga“, piše Anton Leopold u povidajki.
Pisala sam svojoj družici Jani jeli se tomu mjestu još svenek veli „Paklenica“ i jeli pozna ona tu povidajku. Sve dvoje bilo je novo za nju. Pitala je i kod svojih starih-starijh ali i on:e ime nisu poznal:e. Tako se je ono ime za ta početak Staroga luga izgubilo i se je nadomjestilo gvišno imenom „Črna voda“.
Spominak na pisca
Anton Leopold se rodio 13. junija 1928. ljeta u Frakanavi i preminuo je 8. maja ovoga ljeta u Beču. On je bio gradišćanskohrvatski pjesnik i autor nekolikih knjig, med njimi i školske knjige i anthologije. Povidajka o „Paklenici“ u Frakanavi i druge povidajke, se moru najti u knjižici „Hrvatske Povidajke“, ku je publicirao Leopold s Franzom Frantom 1992. ljeta.
