100 kavov pijem vjerojatno u toku od 30 do 35 dan. Za 100 melanžov nam je tribalo 100 tajedan, i malo već. Od ideje i inicijative Phillipa Haucka-Tyrana, prik razgovorov i pripreme, do prvoga snimanja i onda prvoga emitiranja je prošlo već od dvih ljet, a na početku se činio ta broj 100 utopičan.
Ne vjerujem, da je bilo gdo od nas, ki smo bili od početka uključeni, na to mislio da ćemo koč imati 100 epizodov, a kamo li 100 gostov. To je ukupno 5457 minut razgovora, znači da bi sad gdo imao plan za centar.melange binge-hearing, bi mora:la 3,78 dan (i noći) skroz slušati podcast. U dakle skoro 4 dani se čuju sve moguće varijante i varijetete (gradišćansko-)hrvatskoga jezika, znamda i malo bosanskoga, osobne štorice i utiski iz različnih generacijov i ljudi iz svih mogućih krajev. Tim da nekim i nije svenek bilo moguće dojti u naš podcast studio u Švindovoj ulici 14, došao je mobilni studio k njim domom. Melanž ne pozna granice!
Prve moderatorice su bile Silvija Degendorfer i Katarina Tyran, sve dvi studirane slavistice, jedna profesionalna moderatorica, a druga profesionalna linguistica. U planu i optimizmu da zaista svaku nedilju objavimo novu emisiju naravno betegi i vrimenske kolizije nisu bile dobro došle, ali nažalost neophodne, tako da smo Phillip i ja onda i stali pred problemom, da moderatorice ne moru snimati, ali nimamo epizodu za dojduću nedilju. Silom prilike se onda team moderator:ic proširio prvo na trime (s Phillipom) i onda nekoliko misec kašnje i na četirme, kad sam ja privoljila i odlučila stupiti iz te moje drage komfortne zone u backstage-u i se sjesti pred mikrofon. Moj osobni prvi gost je bio glavni urednik ovoga magazina. Novo iskustvo, dobro iskustvo, i u medjuvrimenu sam ja sama imala tu čast peljati 32 razgovore.
Miks ljudi je vrlo zanimljiv, od onih ki se osobno malo poznaju, jako dobro poznaju, ili i uopće ne, a razgovor pred mikrofonom je zapravo prvi susret. Svega toga je bilo. U medjuvrimenu morem reći, da su „najteže“ epizode one, kada gosta jako dobro poznam. Granica med opušćenim razgovorom i privatnim susretom nije svenek jasna, i pogibel velikih napadov smijanja znatno viša nego inače.
Ča je mene osobno ponekad presenetilo a s druge strani i častilo je, kako otvoreni su neki gosti bili, koliko su od sebe i svoje povjesti dilili, ča do onda takorekuć javnost nije znala. Dakle od emotivnih trenutkov, do jako čuda smijanja, svega toga je bilo do sad. Ako me ali gdo pita, koliko puti se je reklo „Bruji“ ili „Paxi“ u ili-ili pitanji, nebi mogla dati odgovor. Ili-ili-statistiku (još) nismo priredili.
A dalje? Će biti još 100 melanžov?
Gledajući našu listu (ka daleko još nije kompletna) je jasan odgovor: da! I još i već. Na ovom mjestu morem i napomenuti da smo otvoreni za prijedloge, slobodno se javite! U 100 epizoda bilo je i rijetkih slučajev da je gdo odbio poziv, i nećemo biti srditi, ako si gdo predomisli.
Svim budućim gostom emisije centar.melange mi ostaje samo reći, srdačno Vas pozdravljam i veselim se da ćete biti s nami na Melange u Centru – ufam se da imate pred sobom Melange, Cappucino, Caffè latte, Americano, tursku kavu, čaj, ili ča god rado pijete, da se morete nasloniti i uživati u slušanju. U ovom formatu vas redovito pozivamo da nas slušate u razgovoru s nekom osobom iz takorekuć naših krugov, da ju bolje upoznate, da vas znamda i malo zabavljamo, da se nasmijemo, natuknemo na razmišljanje. Moje ime je Lidija Novak i drago mi je da nas slušate!
Centar.melange na stranici Hrvatskoga centra
Evo na kraju grafika svih gostov.
