Sad smo na putu izgubili našega Willija…
Izgubili smo prijatelja. Izgubili smo učitelja. Izgubili smo mentora. Izgubili smo našega teca.
Zadnjih 17 ljet smo – Tomček, Palček, Rupček i Filček – smili jačiti i muzicirati s Wilčekom. Tako smo ljubazno zvali jedan drugoga. A drugi su nas zvali Basbaritenori. U južnogradišćanskoj Borti su se u bezbrojni noći spojila naša srca, pri afterworku produkcije Coming Home. Za javnost smo prvi put skupa intonirali na Hrvatskom balu u Beču. Od onda je skupno jačenje nas 5 -čekov nastala važna konstanta u naši životi. Jer nije bilo u pitanju samo jačenje. Rezonirati a cappella znači totalno se predati jedan drugomu, a predani smo si bili u mnogovrsni pogledi.
Kako nam je čudakrat rekao, su Basbaritenori za Willija bili ventil za sve muke ke su ga trapile iskajući svoje korijene.
Jačke iz njegovoga ditinstva su mu pritom bile velika pomoć. Pri svoj slavi ku je doživio kao rock star, kao ikona austrijske muzičke scene, kao apsolutna zvijezda, Willi je svenek ostao skroman i s oštrim pogledom „iskao“ smisao, ki je čuda puti našao u jački, u tekstu, u povidajki.
Generacijski gledano je Willi mogao biti naš otac. Kad je bio med nami, imao je ulogu „mudroga teca“ ki na jedinstven način šarmantno i elegantno pelja „svoje dičake“. Svenek s čuda respekta, s dobrom porcijom ironije i humora, nikad s pritiskom. Tako nas je mogao i pri naši nastupi u koncertni pauza animirati kao nogometni trener motivacijskim govorom:
„Buaschn, Hoibzeit is. Mia liagn leicht in Führung, oba gwunnan homma de Partie no ned! Jetzt miaß ma ois gebn. I bin stuiz auf eich!“
On je znao kako nas peljati, a istovrimeno je znao ocijeniti kada je bolje da se on da peljati od nas. To je ljudska veličina. On nas je neprekidno učio, hoteć ili nehoteć.
Učio nas je život.
Razgovarajući s drugimi muzičari, kolegi i prijatelji ki su ga pratili u zadnji ljeti, nastalo nam je jasno: Willi je bio naš majstor. Krov našega stana. Sidro našega broda.
Willi Rešetarić je s njegovim velikim srcem i bistrim razumom svenek čuda tomu doprinosio da ov svit ostane stati i da se ne zruši.
Ča ćemo sada bez Willija? Kako ćemo krpati škulju ku nam ostavlja?
Ako svaki od nas nastavlja jedan mali dio toga ča je Willi dobroga stvorio, ako njegovo jerbinstvo dalje nosimo, svaki jedan mali dio, onda će svit – znamda – ostati va uredbi.
Dragi Willi,
Kanili bi ti željit da počivaš u miru. Ali poznamo te, znamo da se nećeš počinut. Znamo da ćeš i onde kade si sada neumorno stvarat novoga, vridnoga i dobroga.
Zato ti željimo srićan put. Neka nas zabit. I znamda se opet vidimo. Mi bi se veselili.
Dosljeg ćemo ovde na zemlji za tebe jačit!
Deine Buam
Tomček, Palček, Rupček & Filček
Filip Tyran u ime Basbaritenorov
Slika: Phillip Hauck-Tyran
Zbogomdavanje Williju Resetaritsu će biti subotu, 7. maja, od 9.30 do 17.00 u hali 2 Bečanskoga centralnoga cimitora. Obitelj prosi neka ljudi namjesto kitic i vijencev daruju za Integrationshaus.
