Ovo je neka vrst nekrologa ki je došao šesnaest ljet prekasno. Ali zapravo nikada nije prekasno se koga ili čega spomenuti, ili?
Ljeto je bilo 2009., mjesto je bilo Hrvatski Jandrof a prilika je bila Dan mladine. Pri otpodnevnom programu na subotu, kad su se mamurne duše festivala naticale pri reliju ganjkov kroz selo, bilo je ča novoga, jer su pri tom i zaigrali muzikanti, a to još i vozeći: „Oni su se pred nami na koli vozili koga je zadnji jandrofski konj vlikao.“ To veselje je ali završilo tužno. I samo jednom rečenicom se onda u Novom glasu 3/2009. spomenula tragedija Dana mladine toga ljeta:
Na putu domom se je strašna nesrića stala: konj se je najednoč zrušio i je bio mrtav. Tako je zadnji jandrofski konj preminuo pred našimi očima.
Ako ovo sada sve gluši kao šalna štorica ili zezanje na ta jedinstveni dogodjaj i činjenicu u povijesti Dana mladine, vjerujte mi – nije tako.
Dakle, gdo je bio zadnji jandrofski konj? I je bio uopće zadnji u Hrvatskom Jandrofu?
Kratak i tužan odgovor: da, bio je zadnji. Zapravo zadnja kobila, zvala se Lena i slišila je tecu Štefanu Treueru. Do toga dana bilo je zapravo pri svakoj povorki u selu konja, a s Leninom smrću se ukinula ta tradicija, jer sad niti na mesopost već nije povorke s konjem. Nadomjestili su Lenu s traktorom. To nažalost nekako odgovara toku časa, jer skoro svako blago se nadomjestilo mašinom.
Tako tužna kot je bila ta tragedija, smimo se ufati da je Lena imala i lipe zadnje trenutke med veselimi ljudi pri Danu mladinu, i jedno je sigurno: ostat će uvijek u spominku, posebno u ovom ljetu kad Dan mladine opet postavlja svoj šator u Hrvatskom Jandrofu.
Ufamo se da počivaš u miru, draga Lena! Dan mladine će misliti na tebe.
Lena, falit ćeš nam na 52. Danu mladine 🤍