U denašnjem komentaru kanim malo opisati, kako daleko je moguće obnoviti tradicije, i ke probleme sam pri tom upoznao kod Lužičkih Sorbov u Sachsenu. Onde ima kot i u Gradišću Vazam jako visok značaj. Čuda puti se u tradicija i manifestira patriahalna moć – to kaže kod Sorbov pred svim jahanje na Vazmenu nedilju.
Diskusija nije nova niti za sorbsku manjinu. Ali kako dugo more trajati, dok se takove tradicije i prilagodu na današnje vrime, je teško za ocijeniti. Ljeta, desetljeća, generacije? Ne samo ja nego isto brojni intervju-partneri naše dokumentacije “Žony na konje | Frauen aufs Pferd” su imali tu ćut, da će još desetljeća durati, dok ćemo konačno viditi žene jahati pri toj tradiciji.
Postoji ufanje? Kolektiw Klanki – ada ta Feministički rap-kolektiv, ki je napravio prvi križerki-koncept – ada ženskih jahašić na Vazam je raspao ljetos u februaru. Ipak generira naša dokumentacija trenutno toliko klickov kot pri publikaciji lani. Ufam se, da je manjini ipak ostalo snage za ispitivanje svojih tradicijov.
