Leo,
Sad si skrsnul va leo, ha!
Kad se najdiblja žica basa
strefi s najtvrdjim zvukom gitare na rendezvous.
Onda ti nisi daleko, stari padawan.
To je tvoje nebo.
Tvoj leo.
Kad bi me ki pitao, je li kanim komu pisati nekrolog – nisam tim računao, da ću ga tebi morat pisati. A još manje znam, ča takova sorta teksta mora sadržavati.
Znamda morem neobično početi, da velim, ti si bila pojava (Erscheinung) onoga zlatnoga časa na Twitteru – prije nego je pobludjeni milijarder sanjao, da ga kupit. Nisam si siguran, jeli je to bilo, kako sam tebe bio upoznao. Putem twittera. Na twitteru si imao kraticu – leoszem – pak, ako se ne varam, kih 40.000 followerov. Influencer bi danas rekli (neki mladi).
Znamda sam te i (indirektno) jur duglje poznao, a tomu je i pridonesla moja (tadašnja?) fascinacija za novine DerStandard, za ke si bio pisao prije nego si 2009. napustio novinarstvo, da ideš u poličku komunikaciju. Standardov online-arhiv je svakako zlato, kad se spominjam, da je jur jednoč i zašla gradišćanska „Grunge“-partija Elektrikeri u tvoju kolumnu, kade si spajao doživljaje tvojega sina Tima (prevod „črv“ ada Wurm) i recenzije autov. Lea citat iz Standarda u augustu 2008.:
„So wie Kollegin Silvija B., die in der kroatischen Kindersendung von Radio Burgenland die kleine Roboterica Uršl dem Wurm unlängst einen Song der talentierten Jungkrowodn-Grunger Elektrikeri widmen ließ. Dessen Text nicht ganz jugendfrei ist. Aber den versteht der kleine Rocker noch ebenso wenig wie Creep.“
Hanarhija
Onda je par ljet prošlo. A ne znam ni točno, kako ili zač, ali najednoč smo bili skupa u bendu. Ili barem u muzičkom projektu imenom „Hannarchie“ ili nosili smo i slična imena kot „Hannahconda“. Stvar je bila, jačila je Mjenovka Hannah Darabos, a mi smo ju pratili kot bend.
Spominjam se na probe s tobom, kad si bio govorač kancelara Faymanna, ali isto basist našega projekta (ov put super ime) „Hannahnas“. Nastupali smo pri kuginom „džez i vino“ u februaru 2014. ljeta. Mali problem za repertoir je bio, ti nisi bio džez-muzičar nego stari metal-basist (ali i mi sami smo došli pol iz metala). Tr smo igrali tim džez-vinogradarom jačke kot „black velvet“ – bas je vrlo prezentan – ili „kralj boli“ – Sting & Lady Gaga-verziju policajske jačke „King of pain“.
There’s a little black spot on the sun today.
It’s my soul up there.
A par puti si morao usred vježbanja jačak van iz Proberauma. Gvišno je bio uprav ta Werner na aparatu.
(Danas si poslušam jačku „King of pain“ na repeatu i ne znam, kamo sa suzami.)
Moralo je bit u tom času, kad si zašao u Falter-Best-of-Böse-ranking. Redakcija Faltera sastavlja koncem svakoga ljeta listu najlošijih Austrijancev s rankingom od 100. mjesta doli. Ti si gvšno došao kade na 50+ mjesto. Internet se toga ne spominja…a i twitter-account si zlišao tada kada.
Ferlandajerung
Onda slijedi Gradišće. U tvojem članku za Novi Glas 4/2017 pišeš o tom, kako se je preminjio tvoj stav prema selu. Članak nosi naslov „jaje na selu“.
„2017/2018. Denas se tiho ferlandajeram. Doma u Vulkaprodrštofu. S dicom. Sa ženom. S črljenim špricerom s susjedom. I znate kako mi se to vidi. Ferlandajerung nije samo zdravlje nego bivši lifestyle Beči (zvana preveć prodrštofskih špricerov). Ferlandajerung je i bolje za psihu, za dušu. Glava se prazni. Misli dolazu i odletu. Ako kanu. Ali ne ako ne kanu, onda ne. Kontemplacija zbog provincalizacije, babies. (…) U varošu svenek išćeš. Irgendča. Irgendkoga. Parkploce. Nove zabave. Stare tovaruše. Smisao modernoga urbanskoga života. Bižiš u koli, kotno Roland u Dark Toweru Stefa Kinga. I ja? Istupio sam iz onoga kola. Doma, u Ponhofstrosnu, gonc na kraju mojega sela, kade je vrime stat ostalo, sam ja konačno dostigao.“
Par ljet kasnije sam nekako (namjerno?) zamudio vlak u Prodrštofu, pak sam se otšetao tih par metrov od kolodvora k tebi. Šantao si – kot obično u zadnji ljeti. Pomagao sam ti nosit iz pivnice stol na drugi kat. Uzato si fascinirano referirao, kako si je jedan od tvojih dičakov zgradio kakovu mrižu ljudi u nekoj kompjutor-igri odnosno simulaciji. Uz kavu te naziva novinar, a ti mu daješ skroz aktualne broje pacijentov na inteziv-štacija Gradišća. Da, ta dob je bila! Je to bio zadnji put, da sam te vidio?
Ovako ne morem završit ov tekst. Ne, toliko mjesta mora biti. Postao si još pisac i kompozitor (ako nisi svenek bio). U Textfunken-prinosu, naravno si pri ORF-B-naticanju u literaturi 2023. došao na shortlist, pišeš o putovanju autom na Laufer-koncert u Hrvatsku. To nebi bila neka strašna stvar – samo da je to bilo pri boju u 1994., a niste bili samo u Zagrebu, „kade nije bilo boja“. Koga zanima, tekst je na ORF-stranici još dostupan.
Muzikalno i duga ljeta po „Hannahnas“ nisi htio dati mira naprimjer s jačkom Davida Bowiea, koj si napisao trojezični tekst – s legendarnom adapcijom: „I wü schwimman wie a Fogoš durchn Neusiedlersee“. Ki prava jur delfine? Bit ćemo heroji svakako. Ili „Hödn Heroji Heroes“.
A kot zadnje – daleko od domaćih plitkih vodov – večer je bio mlad, šećem se kroz Tirolski Alpbach. Forum Alpbach teče, a najednoč stojiš pred manom. Sommerfriše za sve političke odvisnike. Mislim, da je išao naš razgovor cijelu noć dugo. A sto krat draže mi je bilo slušati tvoje pametne analize i medjutim dati ki-ta semi-spametan komentar, sto-tisuć krat draže nego kakovomu Pulitzer-dobitniku onde u Alpbachu razložiti, ča je to Gradišće uopće. Ali znamda smo mu i skupa razložili, to me nebi čudilo. Jer to je bio tvoj job – a sad nekako je i moj.
Leo, jako ćeš mi falit.
Počivaj uz zvuk vjekovječnoga basa.
Tvoj mladi padawan,
Konstantin
