Komentirati nogometnu igru je jedna stvar. Protokolirati, ča se tokom odlučujuće utakmice Austrije protiv Turske dogadja, pada u kategoriju realne satire. Redakcija se ufa, u ovom članku sažeti neke emocije i izjave športskoga mentaliteta. Ufamo se, da nogometnoj sanji druti put neće bit jur u osminka finalu kraj. Pokidob se samo neke izjave daju dobro prevesti, evo izbor:
1. polovica
– Ja ljubim, kako šport-žurnalisti tako djelaju kot ta bi to bio pravi žurnalizam.
– On je prvi Piefke koga sam stvarno ljubio.
– Sabitzer u ovoj igri stoji za cultural appropriation.
– Njemu samo još falu grillz.
– Stopr ide 19 minut, a ja jur umiram.
– K pitanju Južnoga Tirola se neću izraziti.
– Ko pitanje?
– Kada će konačno dojt moj halloumiburger?
2. polovica
– Ča znači “Anšlus”? Mi smo 2:0 odzad.
– Opet Nimac na vrhu a mi idemo svi u rit.
– Ja vam velim, sutra će FPÖe peljati dodatno s dvimi procenti pri ispitivanju, ali zato stoji kebap samo već 2,50.
– Ako denas zgubimo, ću kod psihoterapije dostati već ponajzad od SVS-a.
– Ako denas dobimo, ću opet stupiti u crikvu.
A: Kako ti ide?
B: Super.
C: Ja imam takov “puši-mi-k****-Gfühl.
*Kraj utakmice*
– Ok, moremo sada svi opet bit normalni?
– Denas je dobio Herbert Kickl izbore.
– Ovo je bio kismet**Turska rič za sudbinu, ali ku je diktirao Bog/Allah.
