Q: Ča razlikuje Schilling od ostalih kandidatov?
Na početku svoje izborne kampanje je vrhovna zelena kandidatica za EU-parlamenat, 23-ljetna Bečanka Lena Schilling, valjala kot veliki kontrapunkt k ostalim etabliranim i starjim mužem na čelu drugih strankov. Svi od njih su jur ili dugo u politiki ili barem desetljeća naučni javnost. Schilling, ku bi mogli prispodobiti (ako kanimo biti velikodušni) s Gretom Thunberg za Austriju, je ljeta dugo bila aktivna u sceni klima-aktivist:ic, točnije kod Jugendrata i kod okupacije protiv Lobau-tunela. Onda je postala autoricom i kolumnisticom u dvnevniku Kronen cajtung. Zvana toga se je profilirala kot hrabar glas za okoliš s dobrimi nastupi u emisija Krone-TV-a ča do ZiB2.
Q: Ok, a ča se je stalo, da se je sve počelo vrtati protiv nje?
Ta momentum se je preokrenuo zbog rešerše novin DerStandard, a Zeleni od tada pluju kot dugo ne. Ako si slučajno medvid i se uprav zbudio iz zimskoga sna, otprilike ovo se je do sada dogodilo:
Na dan štarta kampanje Zelenih (početkom maja, pri kom su plakatirali „Herz statt Hetze“ ada srce namjesto huskanja) je izašao članak u dnevniku Der Standard, u kom anominme izjave intervju-partner:ic različitih Schillingovih suputni:cov predbacivaju Leni Schiling, da ima čudan pristup k istini.
Teška predbacivanja sve u svemu. A naravno suprotnost tomu, ki imidž kani gajiti stranka Schillinginom kandidaturom. Zeleni su protiv anonimnih najavov rekli, da su pazdaci ( „Gefurze“, vicekancelar Werner Kogler se je oprostio za tu rič).
Q: Je vo medijski špektakl?
Druge medije (odnosno njevi odgovorni uredniki) su izjavile, da prem da su čule neke fame oko osobe Schilling, nisu dalje rešerširale u ovoj kauzi, jer nisu vidile važnost spraviti privatne akuzacije na politički parket (to su izjavili naprimjer Salzburger Nachrichten, Falter etc.). DerStandard se je drugačije odlučio, ča su i neki kritizirali (i Austrijanski Presserat je odsudio dijele rešerše i će o tom debatirati). A treti vidu u tom i mogućnost, prepričiti političke ambicije mlade žene (to nije samo izjava zelenih).
Ča ostane je ipak, da se je aktivistici Schilling moglo platiti najzad za pogriške prošlosti… iako biti trubava nije zjalavo za političku pozornicu, ali zna biti bezmislenost u privatni afera politički grob. A kot jur kod prošloga mesijaša austrijanske politike, su i u ovde chat-protokoli najvažnije oružje za medije i političke kontrahente.
Q: Kako će vo izajti?
Standard je očigledno našao dobar put za clickbait-članke ovih dan, i je dalje istraživao i pisao, da su postojali konkretni plani, da bi Schilling po EU-izbori minjala u drugu frakciju u parlamentu, koj Zeleni ne pripadaju. Zvana toga, da je Schilling pisala, da mrzi Zelene.
Onda je došlo do – polag twittera – konferencije za štampu, ka je vridna dojti u povijesne knjige. Opet brzo pozvano i vruće reagirano: Generalna sekretarica Olga Voglauer je pri PK-u koristila nepotriban antisemitski kod, za toga se je kasnije oprostila. Schilling sama je pri toj konferenciji javila, da će stupiti u zelenu stranku ar da vidi onde jedine mogućnosti angažirati se stvarno za klima-politiku.
Dan po konferenicji su objavile različite medije, cijeli chat-protokol, kade se more viditi kontekst riči. Ako se to šte, se more i pitati, kako je zašao ovakov chat u prvu vist emisije ZiB2? Moj facit je, da nebi škodilo ako nebi samo Zeleni nego i medije ne pokusile koristiti primarno emocije kot poticalo (Triebfeder) svojega posla. Komentatori kot naprimjer Armin Thurnher od Faltera mislu, da znamda sva pažnja ku su dostali Zeleni i Schilling neće obadvim preveć škoditi. Iako diskusija o svemu nije bila bog zna kako politička.
