Autocesta „route 1” pelja na zapadnoj obali SAD-a kroz cijelu Kaliforniju. Jur vas žitak me vliče u ta „golden state”. Konačno se je ruta od Colorada, kroz Kaliforniju, Arizone, do Nevade rasvlikla. Tako smo se moja sestra i ja u septembru za tri tajedne zapokale. Deviza je: manje ljudi, manje komplikacijov.
U Ameriki imaš čuda netaknute prirode.
Naše putovanje smo zapravo počele malo istočnije – u Coloradu. Onde naime, u blizini Rocky Mountains National Park, nas je rodbina pozvala na posjet. Gdo zna, je li bi drugačije koč tamo došle? Ada ako imaš bilo kade rodbinu, iskoristi tu ponudu. Preko domaćih bolje upoznaš regiju, vidiš nepoznata mjesta, a prije svega prešporiš si ku-tu noć u hotelu. Sidefact: Život u Ameriki je sve drugo nek lakocjen (k tomu ćemo još dojti).
Izlet u Rocky Mountains je pravoda morao biti. Pazi: Takozvani Rockies se protežu od New Mexico sve gori do Alaske. Nacionalni park, ki leži u sjevernom dijelu Colorada, si moreš uglavnom autom pogledati. Prednost toga, da onde nij toliko slobodno pristupnih stazov za pišačenje je, da regija izgleda netaknuta. Na jednom vrhu, ki smo po šetnji od 10 minut dostignuli, piše „12.000 feet above sea level”. Znači skoro 4.000 metrov visoko, a okolica se čini već ravna. Nekako nevjerojatno, ako si premislim, kako špičasti su brigi te višine u Austriji (najviši brig Großglockner ima 3.798m).
U Ameriki ne moreš prispodobiti distance s europskim.
Druga štacija je jur bila San Francisco u Kaliforniji. Od prvoga plana, s roadtripom početi u Coloradu, smo brzo odustale, jer nam je svisno nastalo, koliko časa bi dodatno zato tribale. Put iz Denvera na zapadnu obalu je još i zrakoplovom durao jednu uru. U grad San Francisco smo se odmah zaljubile. U svakom četvrtu imaš ćut, da si u drugom varošu. Trefiš na toliko različnih fasetov, a još već brižićev. Dakle poznati cable car nije samo turistička atrakcija, nego i dosta praktičan. Reminder za mene: Piše si pogledati cijeli grad, znamda u Beču funkcionira, ali ne u Ameriki.
Distance u toj zemlji stvarno nisu za podcijeniti. Dobar primjer je put do nacionalnoga parka Grand Canyon. Od Kalifornije u Arizonu (prema kraju našega putovanja) smo se oko četire ure vozile kroz pustinu. Znači, sama cesta i okolo tebe daleko ništ. Aje, došle smo – na sriću – kroz jedno selo s benzinskom stanicom. Čuda već i onde nije bilo. Na ovom mjestu je znamda važno uvaditi: U Ameriki se svenek moraš otpraviti s punim tankom. Koč smo uz cestu vidile poštanski ormarić, a circa kilometer dalje odgovarajući stan, ili bolje rečeno kakov karavan. Pitam se, ki onde živi. Na svaki način dobro mjesto ze one, ki rado uživaju u miru.
U Ameriki zvećega nije dobre infrastrukture.
Zač se svi vozu autom? Kad jednostavno nimaš boljih opcijov (ča je rezultat desetljećega lobiranja). Dobar primjer: Los Angeles. Jur samo da dojdeš od jednoga kraja varoša do drugoga, sidiš uru u autu. Odnosno duglje, kad zvećega stojiš u gužvi. Autoput ima u svaki smjer šest stazov, a – bez šale – sve stoji. U ti tri dani onde sam znamda vidila jedan autobus. Ča već u oko spade su poznati trucks. Očevidno se ljudi u Ameriki rado vozu velikimi auti. Metro-linijov imaš šest, ča je u tako velikom varošu kot LA iskreno „za zabit“. Isto valja kod infrastrukturnoga umriženjaumriženje – Vernetzung pojedinih držav SAD-a. Unutar Europe nam s obzirom na javna prometna sredstva ada ne ide čemerno.
U Ameriki postoju morja svitla druge dimenzije.
Koliko sam čula i New York sa strujom ne špara, ali prvo na listi mora biti Las Vegas. U tom varošu doživiš jedno senzorno preopterećenjeReizüberflutung za drugim. Pitam se, kade zamu te pineze, jer prenoćevanje u ti ekstravagantni hoteli je prilično lakocjeno. Jedino rješenje je kasino, kade se ljudi dan i noć potiplju. Na poznatom Las Vegas Boulevardu se svaki hotel orijentira na posebnoj temi, odnosno na drugom varošu. Znači posjet u Las Vegas je istodobno trip u Veneciju, Pariz, New York ili Egipat, inklusive shopping-mogućnosti i bezbroj restoranov. Da si morete predstaviti areal tih hotelov: Jur sam kasino ima veličinu od već neg hektara. Las Vegas u Nevadi je na svaki način doživljaj (za mene jednoč pak već nikad).
Slično rasvićeno se prezentira Los Angeles. Ča ljude uopće tamo vliče, nismo točno izvidile – barem ako nimaš vilu u Beverly Hills ili u Malibu. Centar grada na primjer je već muslav neg lip, a broj bezdomnikov nažalost dosta visok. Za pun program je sigurno vridan posjet u Universal studios. Uz obalnu promenadu se isto splati šetnja k Griffith opservatoriju, odakle imaš dobar pogled prik varoša. Ali pazi spoiler: Poznati Hollywood sign nije gor tako velik i poseban.
U Ameriki ljudi ne živu samo od „brze hrane“.
Ta stereotip, da se većina Amerikancev debeli od fast fooda, ne morem potpuno potvrditi. U zapadni regija imam utisak, da se gleda na zdravu hranu i šport. To je pred svim u poznatom Venice Beach u Los Angelesu za uptiti, kade strefiš stvarno trenirane osobe. Plaža uz se ne zaman zove Muscle Beach. Takozvani whole grain bowls su i onde trenutno jako obljubljeni. Uz široku ponudu fast food lokalov, moreš najti i dobre internacionalne restorane – kade ali i dobro plaćaš. Hrana je u Ameriki nevjerojatno draga (te više cijene u Austriji su takorekuć peanuts). U prispodobi je onde tankanje auta jako lakocjeno. A ko jilo je tipično amerikansko? Amerikanci na svaki način znaju, ke zemlje imaju dobru vežu. Ča svakako ne znaju, je kako se rači skerešan škuri kruh.
U Ameriki su ljudi otvoreni i pripravni za pomoć.
Ča mi u zapadu sigurno nije falilo je bečanski „grant“. Svejedno je li stojiš kod kase u trgovini, si naručiš pilo u kafiću ili dojdeš u kakov shop – službeniki te srdačno pozdravu s „Hey how you doin’?“ Ljudi u Ameriki mi se iskreno činu 24/7znači: neprestalno dobre volje. Je li to uopće moguće? Imale smo situacije, kade nam niti gradska mapa, niti google maps nije moglo dalje pomoći. Zabluda nam je bojsek bila u obraz namoljana, da su neki još i sami pitali, je li pravamo pomoći. Da te tudja osoba upozori na srnu u daljini ili jednostavno upomene, kako divan je dan, to ti se kod nas rijetko stane, ili? Znamda je ta otvorenost i ljubeznost već površnaoberflächlich nek iskrena, ali barem je način, jedan drugomu polipšati dan.
Otvorenost je svakako za uptiti u pogledu na internacionalnost u stanovničtvu. Da su u SAD-u ljudi iz cijeloga svita doma, nije ništa novoga. Ča me je ipak malo čudilo je, da je španjolski jezik nekako jače prezentan nego engleski. Sidefact: Države Kalifornija, New Mexico, Arizona i Florida imaju visok broj imigrantov iz centralne/južne Amerike. I opet reminder za sebe: Iskopati te španjolske udžbenike. Na svaki način je lipo za viditi, da različne kulture, jeziki, farbe kože ili seksualnosti skupa strefu i živu, a to bez iskre rasizma – recimo barem u zapadni regija SAD-a!
U Ameriki pravaš dost vrimena za predjelanje.
Mi smo u kratkom času jako čuda vidile – znamda još i preveć. Prvič, nikad ne moreš sve poiskati ča namjeravašnamjeravati – sich vornehmen. A drugič, nikad ne moreš sve to primiti pak istodobno uživati. Facit ovoga „roadtripa“ je dakle: U miru leži snaga“In der Ruhe liegt die Kraft”. A ča mi se je najbolje vidilo? Grand Canyon je svakako zgora na listi. Iako stojiš live pred tom „škuljom“, ti se čini nerealnom. Oko 400 km dužički i 1,6 km diboki sloji kamenjaGesteinsschichten su mi stvarno zeli sapu. Isto tako se je „zlatna država“ kazala od najlipše strani. Sam grad San Francisco je duži trip vridan. Ako kaniš malo „flanirati“ ili na plaži „čilati“ preporučujem Santa Barbara ili Santa Monica, a za surfere med nami: Pismo Beach ili Morro Bay. U moji oči je California s nje obali, palmami i ugodnosti u društvu jednostavno pravo mjesto za pobignuti.
pismo od Pismo Beacha: Elisabeth Satovich
ilustracija: Sebastian Wiesinger SWIG
