Ovu jesen je izašla biografija poznatoga kabaretista Lukasa Resetaritsa, ku je napisao Fritz Schindlecker. Rodjenoga Stinjačana su svi zvali pred svojom karijerom kot kaberetist Erich. To je i njegovo prvo ime, a Lukas njegovo drugo ime, jer je staramajka ustanovila, da Erich nije kršćansko ime. U ovoj knjigi ada ne ide za kabaretista Lukasa, nego za Ericha.
Zač Krowod?
On:e, k:e su se očekival:e stinjačke štorice u ovoj knjigi, ćedu biti malo razočaran:e. Ali ako se pomisili, da kani ova knjiga smišne vrhunce prvih trideset ljet Ericha Lukasa Resetaritsa sabrati, onda je razumljivo, da nisu samo Stinjaki kovali 75-ljetnoga jubilara. Na Stinjaki je živio Erich samo svoja prva četira ljeta. Kad se je obitelj Resetarits odselila u Beč, su samo prazniki ostali za vraćanje u stari dom. A to „fizično“ vraćanje je sve redje nastalo s starosti, ča se more i u biografiji opaziti. Zato sam se od sredine knjige pitala, zač je biografija mladih ljeti promija dostala titulu „Krowod“? Ćutila sam, da ga jednostavno premalo poznam i zato sam počela malo već rešerširati o Lukasu, kabaretistu i njegovoj osobi dandenas.
Ar biografije i s tim subjektivna prošlost se svenek povida iz pozicije sadašnjosti. Obitelj Resetarits se je u Beču svisno odlučila, pominati se po nimšku sa svojimi sini. Bojali su se stigmatizacije i diskriminacije protiv većjezičnosti austrijanskih manjin i „tudjih“ jezikov, ka je vladala ončas i je još i dandanas prezentna u našem društvu. Resetarits, kritičar rasizma i oduravanja tudjincev (Fremdenfeindlichkeit) u austrijanskom društvu, gizdavo povida o svoji gradišćanskohrvatski korijeni i kani dati primjer, da ne-nimški prvi jezik ne prehinji karijeru u Austriji.
Život je kabaret
A da ima talenat za kabaret je jur u svojem ditinstvu dokazao: Njegov posebni „šme“ i sarkazam su ga jur kot dičak pratili i ga spasili iz nekolikih kritičnih momentov u svojem žitku na primjer kot mladi školar, ki je imao slabost za slatkarije ili kot mladi kalkulant švedske firme, ki nije znao, zač mora povišiti poračunane svote. Zaistinu smišne situacije je imao kot dvajsetljetni mužikant kod banda Jerry & The G-men, komu su se otvorila vrata švedske muzičke scene pomoću jednoga poznaca banda, ali ona vrata nikada nisu dostigli, ar se je auto na putu blizu Münchena pokvario.
Onda je putovao nekoliko misec kot „Gammler“ (pazi, to nije hippie!) prez pinez i je u Veneciji nastao poznat kot „Jezuš“. Ona avantura kot „Gammler“ je friško završila, kad se je vratio Erich iz uze Münchena domom u Beč, kade si je onda vlase porizao. Još i na dan svojega veselja se je kazao život iz apsurnde strani, ča je prouzrokovalo, da je zakasnio k zaručnji na vlašći pir. Na dalje je morao kot Traffic officer na letilišću Schwechati spasiti kraljicu i iskati kufer Briana Jonesa.
Posebna osoba, ka mu je omogućila karijeru kot kabaretist, je bio njegov pokojni, mladji brat Willi Resetarits. Njemu je i posvetio ovu knjigu. Brati skoro iste starosti nisu samo dilili skupno ditinstvo i skupna ljeta mladosti, nego i u umjetničkoj sceni su skupno hasnovali pejorativni pojam „Krowod“ kot subverzivnu resignifikaciju – ča znači: tudji pojam osvojiti i novo konotirati. Morebit su i zbog toga aspekta izabrali titulu knjige.
Knjiga „Krowod“ se lako čita i smijati ćete se nekoliko puti pri čitanju – to garantiram. Ako volite više slušanje nego čitanje, imate mogućnost pojti na solo-program “Über Leben” kabaretista Lukasa Resetaritsa, ki će med drugim sadržati štorice Ericha.