Glavni grihi – Die sieben Todsünden

Peršone u skeču: A = gizdav, ohol, nenavidan, srdit; B = pedofilan, nedostojan, nečist; C = lijen, skup; D = pohlepan u jilu i pilu

(Nekoliko farnikov/svećenikov sidu pri gošćini, ka je uprav završila. Svi se stanu i molu:)

I. Prizor

Svi: Hvalimo ti, Gospodine Bože, za sve ove tvoje dare, s kimi smo naše grišno tijelo okripili. Amen.
D: I joj, ja sam se opet prežerao.
C: Da, dost smo se najili. Kot se veli: Neka nam nikada ne ide čemernije!
B: No, tako sladak miništrant za Nachspeis bi nebi bio čemeran!
A: No, heraj ti s tvojimi miništranti! Ča se ne bojiš?
B: Zač bi se bojao?
A: No dan denas, kad je to po svi mediji? Lako te moru trbišat!
B: To je istina, ali kroza to je ta stvar još uzbudljivija....
A: Pazi, da te jednoga dana ne čisto zbudi!
C: Zač ide?
A: Za miništrante!
C: A tako! I ja ih imam sve manje! Človik bi morao sve sam udjelat?
B: Ča s tim misliš?
C: No va zakrištiji na primjer, ili pri oltaru.
B: A tako! Ali miništranti i sve jače pazu, već si ne dadu toliko skfoljat kot prlje!
A: Dan danas su aufgeklärt.
D: Ja sam se zaistinu prežerao.
C: Ćemo si štamplj? Kade je ovde žganoga? Ćeš vidit, to će ti pomoć.
A: Natoči vam ga, ako kaniš, nako znaš kade je! (Za sebe) Ov je tako lijen! Sve bi mu morali pod rit! 
C: (Zame flošu žganoga iz kredenca. D-u veli:) A ti nam daj stakaoca. Ćemo si svi štamplj, mer nam škodit ne more, ča ne?!
Svi: (privolju) No, dobro. Daj simo! (ili slično; svi spiju 1. štamplj)
D: Aaaa, ovo je zaistinu bilo dobro!
B: Ćemo si još jednoga?
C: Zač ne? Natoči nam!
A: Kot se veli: na jednoj nogi se ne dobro stoji!
(B svakomu natoči 2. štamplj i oni ga odmah spiju.)
D: Sam vam jur rekao, da sam se prežerao? (Svi klimaju.) No dobro. Mislim, da moram mrvu počinut. (Se posadi na neki stolac ili naslonjač i zapre oči. Nastane kratka pauza u koj svaki bilo ča djela ili ništ ne djela.)

II. Prizor

A: Sad ćemo se za ča drugačijega. Ste to jur čuli za našega biškupa?
C: (Se najednoč zbudi.) Ča?
D: No, onde je već ča čut!
A: Da, ali ja mislim to za njegovu lipu, novu (mašnu) pratež.
B: On ima svaki čas ča novoga, ča ne?
A: Da, ali od čiji pinez? Od naših! Mislim od nas svih...
D: Ča si mu nenavidan?
B: Kot sam sám, drugoga štimam! Si ti ne isto svega lipoga kupuješ?
A: Pfff!
C: Ti nek pazi s tvojom kritikom, jer ako to dojde do ekscelence ušiju....
A: Ča je onda?
C: Strafversetzung, mein Lieber! Tako friško gor ne moreš gledat!
A: Znaš ča, ta more pojt va rit!
D: Pazi, to mu ne mariš dvakrat reć! (Svi se smihljadu ili smiju.)
C: Komu od vas se je to jur stalo? (Svi gledaju B.)
B: Meni ne, ali ja poznam koga, komu se je to stalo, odnosno ki je s njim....
A: A dalje?
C: Ljudi, ljudi, kamo će ov svit još dojt?
A: Na mjesto svit reci crikva, i to je dost!
B: Znate, ča je fantastično na katoličanskoj vjeri, bolje rečeno na spovidi?
Svi ostali: No, reci nam, sad smo ali znatiželjni!
B: Da moremo grišit, ča i koliko kanimo, kad se zatim nako sve spovimo!
A: Da, ali grihi ti se samo onda oprostu, ako se za nje skrušeno pokaješ. To barem velimo vjernikom, ča ne?
B: Da, to im velimo. No, momentan se nako moreš za nje pokajat...
C: A kašnje?
B: Kašnje pak človik opet slab nastane. Kolegi, brati, ča je s vami? I mi smo nek ljudi!
D: Ljudi, da ljudi... Prlje su ljudi barem k nam učnim i školovanim gori gledali a sad?
C: A mi još uvijek na nje doli gledamo. (Smije se.)

III.Prizor

(Najednoč se čuje zvonac na ulazni vrati.)
A (srdito): Ki ovo more bit? Ki se usudi bludit ovo preštimano i ugodno društvo?!
B (Zaglediva van ili na oblok ili na špijunaGuckloch. Najednoč se obrne k svojim subratom i prestrašeno gleda, pak počne jecati...): Znate, znate ki je vani??? O Bog!!!
D: Ča, ta je vani (smije se)?
A: To nij za smijat!
C: No reci dr jednoč, ki je pred vrati! Hanibal ante portas? (Se smije.)
B: Gorje, za čuda gorje! Ljudi, vizitacija!
A: No da, posjet. A ki nas kani posjetit?
B: No ON o kom smo se pred tim pominali. EKSCELENCE !
C: Ča za ekscelence?
(Najednoč kot da bi im se rasvitila pamet i oni kapiraju koga B misli.)
Svi najednoč: O Bože! Ča ćemo sada???
B: Proteć ne moremo. Sad moramo otprit!
C: Otprit???
(Čuje se tuketanje po vrati.)
D: Sad je sve mimo! A ja sam se još tako veselio na cognac....
A (srdito): Ti s tvojim cognac-om! Nek na jilo i pilo misliš, ča te nij sram?!
B: Ništ drugoga nam ne preostaje, nego da otpremo.
C: O Bože, smiluj nam se!
A: Kad je TA pred vrati, ti i ON neće pomoć! Dragi subrati, saberite se! Otprit ćemo...
(Svi se postavu u red i B mirno i tiho ide k vratom i je otvori. Kad vidu posjetioca se svi diboko poklonu.)

KONAC

Slika napočetku: Mateus Campos Felipe on Unsplash