Konačno se je mogao održati festival po prvi put u Beču, zapravo najvećem selu manjine. Seit fast fünfzig Jahren gibt es das Dan mladine als Festival für die kroatische Volksgruppe. Nun wurde das Festival erstmals in Wien eröffnet.
DM goes Beč
Skoro je petdeset ljet, da postoji Dan mladine kot festival za hrvatsku manjinu. Konačno se je mogao održati ta festival po prvi put u Beču, zapravo najvećem selu manjine. Prije nek se je tancalo k rap i electro-muziki iz Hrvatske je priredba otvorena s diskusijom, kako motivirati mlade ljude za aktivizam. I neke zaključke te diskusije bi ovde kratko s vami kanio diliti.
Ženski dio svih društav je važan
Čudakrat su bile aktivistice, ke su motivirale dicu i mlade ljude, angažirati se u jednom društvu ili ansamblu. Za istinu se ta udio važnih žen ne vidi tako jasno na van. Ali ako nebi bilo starjih aktivistic, današnja generacija nebi bila istom motivacijom pri djelu.
Ki ima pineza
Ako ide za djelovanje: Pinezi ne škodu, ali i nisu sve. Sorpski diskutant, Christoph Graf, je pri razgovoru razlagao kako funkcioniraju subvencije kod Lužičkih Sorbov u Nimškoj. Za prispodobu oko 2 milioni Eurov dostaju mladine kot Gradišćanski Hrvati ili Koruške Slovenke od saveza i zemlje. Kod Sorbov dostaje zaklada za manjinu svako ljeto 24 milione eurov, od tih austrijanske manjine samo moru sanjati. Ali Graf je rekao, da tribaš i strukture, da potrošiš ta pinez. Naprimjer veliku pokrovno organizaciju, ka ali isto požrkne čuda-ča samo iz principa.
U slučaju hrvatske manjine, su neke tih strukturov stoprv nedavno stvorene ili učvrstene. Diskutant:ice obadvih od GH-strani i od Koruško-slovenske strani su se žalil:e, da sistem podiljenja subvencijov za svoju manjinu nije transparentan.
Točka naraštaj
Nigdir nije automatski bezbroj mladih angažiranih. To nije samo problem manjinske scene, da se mora trsiti, dostati mlade, kreativne glave. Ada ako koč – naprimjer zbog pandemije – teže zgleda s naraštajem, onda je to uopći društveni problem. Ali i u manjinskoj sceni se moru najti mogućnosti sklopiti važna pitanja društva – naprimjer oko klimatske krize – s manjinskimi. Jedan interes drugoga ne isključuje. Pitanje je znamda, ča je na kraju lakše za riješiti: klima-katastrofu ili jezičnu.
PS:
Doprimiti s Nipplepeople zvijezde hrvatske electro-scene u Bečanski Rhiz – to je mali klub na Gürtelu – je bila jako dobra ideja. Publika je bila fascinirana i glasna pred pozornicom. A rapper Kandžija je s jako tight bendom (ime: Gole žene) zasvirao čvrst koncert. DJ Priordice (engleski sprogovoreno) je nakon svega i goste kluba presenetio, ki nisu znali, da sad plešu kakovim hrvatskim jačkam. Vrijeme je za čilanje!
Slike: Vera Buranits, Lydia Novak, Konstantin Vlasich
