(Mare i Kate se strefu na placi.)
Kate: Dobar dan Mare!
Mare: Bog daj, Bog daj! I tebi lip i dobar dan željim!
Kate: No Bog plati! Kako ti gre?
Mare: No ča ću ti reć? Ur nam je bolje šlo, ča ne? Ali človik mora bit smirom.
Kate: Moglo bi nam pojt i čemernije, ča ne?
Mare: No sigurno. Prošlu zimu kad sam bila tako dugo nemoćna/bolesna, ča neznaš? To se j‘ vliklo, pak vliklo, ča do protulića.
Kate: Ali seda si hvala Bogu opet zdrava!
Mare: Kot čik!
Kate: I nako vesela mi se činiš, ako smim reć, veselija neg obično?! Vidim to dobro?
Mare: Smiš, smiš! I dobro vidiš, zaistinu sam veselija.
Kate: A smim pitat zač? Znatiželjna sam, jer ča je va našoj starosti jur veseloga?!
Mare: Misliš zvana jili i pila? No poj, svega ima, svega. Ali kod mene je uzrok ta, da znam vidit u budućnost.
Kate: Ča, u budućnost? Zaistinu? Ali kako to sad točno misliš?
Mare: No, ja znam prorokovat!
Kate: No poj! Si sigurna?
Mare: Sigurno sam sigurna!
Kate: To je nevjerojatno! Daj mi primjer, da bolje razumim!
Mare: No poslušaj! Ti znaš, da sam se bila spovidat…
Kate: Seda po Vazmi, za otpuske?
Mare: Da, po Vazmi, ravno za otpuske. Ti znaš, da si onda naš farnik svako ljeto pozove druge farnike, da mu pomoru spovidat. I tako sam se bila pred nekolimi ljeti spovidat kod toga mladoga farnika…..
Kate: Kod Raimunda? Boa/Bud, ta je ljubezan i šmohan! (Kate se smije)
Mare: Ne kod Raimunda! Čekaj, pak ćeš čut kod koga. Ada, ja se lipo spovim kod njega i kad sam bila zadnja je došao s manom skupa van od toga paravana, nako znaš, ki je bio postavan za spovidanje, a ja mu najednoč gonc špontano velim: Gospodine farnik, Vi ćete bit naš novi biškup!
Kate: Ča, to si mu rekla?!
Mare: Da, premisli, to sam mu se travala reć!
Kate: A ča je pak rekao?
Mare: On je rekao: No teta, no pojte, no pojte, no pojte…..
Kate: Ča, već nij‘ rekao?
Mare: Ne, mislim, da mu je bilo peinlich.
Kate: Zač peinlich? A ča ima to stona s tvojim prorokovanjem?
Mare: No čekaj! Veljek ćeš znat, ako ti velim, ki je to bio. Sad se drži: To je bio Gidi!
Kate: Ne! Ti misliš naš dijecezanski biškup?
Mare: Točno ta! A ja sam mu to pred nekolikimi ljeti prorokovala kad je još bio farnik u Vulkaprodrštofu!
Kate: A sad i znam, zač mu je to bilo malo neugodno ili peinlich, kako ti veliš.
Mare: A zač?
Kate: No Mare, ča ne razumiš? Ti zaistinu nisi mogla znat, da će on nastat naš novi biškup, ti si to slučajno pogodila. Ali on…!
Mare: Ali on, ali on, ča misliš s tim?
Kate: No Mare, ti to normal nisi tako begriffsstutzig! On je na tom jur djelao….
Mare: Misliš?! – O Bog, pak nam ča cvate!
Kate: Kako to misliš, ča nam cvate? Ča se sad bojiš?
Mare: Ne, to ne. Ti znaš, da se ja ničega ne bojim. Ali on je bio sad na bermanje opet kod nas u fari i ja sam mu opet ča prorokovala.
Kate: No Mare, ti se ča travaš! Ča si mu seda opet prorokovala?
Mare: Kate, o Kate! Ja sam mu rekla….
Kate: No reci jur jednoč!
Mare: Ja sam mu rekla, Vi ćete bit naš novi Papa!
Kate: O Bože, sad nam pomozi!
(Konac)
(NN)
