Krajsvajpati ili ne krajsvajpati? Wegswipen oder nicht wegswipen, das ist der Markt.
Ja morem u pet sekundov fotografirati kucka a 15 minut kašnje je to vidilo 100 ljudi. Followeri si premislu u par milisekunda, jeli kanu viditi moju super sliku ili to, ča drugi tamo postavljaju. Krajsvajpati ili ne krajsvajpati? Determinantno pitanje naše dobe. A izmed tih polipšanih slikov i videov se odigra ta svit, ki je relevantan za reklamu.
Za našu kratkoročnu pažnju izmed slikov naših prijateljev su platili naručitelji reklame lani 117 miliardov US-Dollarov na Facebook, Instagram i co. Trenutno mi javlja instagram, da prebavim na dan prosječno 58 minut na platformi. Jedan dio poslovno, ostalo su kakove zjalavosti, životinje i slapi, ki požeru surfere.
Ova vist se neće od samoga uništiti
Čuo sam razgovor na OE1, kade je gost emisije rekao, da je sve digitalno čemerno za arhivirati i dokumentirati. Thomas Schmid to nebi rekao. Ta gost u emisiji Punkt Eins djela analognimi formati, riže vinil-ploče i je kupio zadnju polaroid-fabriku za polaroid filmepostoji novi film o tom spašavanju fabrike – The impossible project. Bi Sebastian Kurz nastao kancelar, ko bi sve kampanje planirao polaroid-slikami a ne Instagramom? A na drugu stran – ako bi ja napravio 100 polaroidov svojega kucka i vam pojedino predao, koji efekt bi tim dostignuo? Bi Državno tužiteljstvo počelo istraživanje, jeli sam još čist ili supersauber?
To svajpanje i nesmisleno tipkanje očigledno ne škodi samo meni pred spavanjem nego i projdućim članom Savezne vlade ili nek:im zemaljskim poglavari:cam. Ako bi samo već gledali slike kuckov i mačak, namjesto izminjati se digitalno o tom, ki će kako dojti friže do pozicije ili delfin-študije.
Slika: Matthew Henry/Unsplash
