16 dan protiv nasilja nad ženami

Serija Mladi Anthropos. Uvod u feminizam i gender.

25. novembra je internacionalni spomendan protiv rodnobaziranogarodnobazirano – geschlechtsbasiert nasilja nad ženami*. Ov dan je posvećen Mirabal-sestram, ke su bile žrtve nasilja. Ali spomene se šestnaest dan dugo i svih drugih, k:e su doživil:e i doživu rodnospecifično nasilje, do dana ljudskih prav 10. decembra.

Las Mariposas

Mirabal-sestre su se boril:e skupa s drugimi suprotivn:icami brutalnoga režima diktatora Rafaela Trujilla u Dominikanskoj Republiki do svoje smrti. Tri od četirih Mirabal-sestar su bile žrtve umorstva  1960. ljeta. Mirabal-sestre su dodatno bile aktivne u borbi za ista prava za žene i su preispitavale patrijarhalni sistem i norme, ke su osebujno nje kot žene tlačile. Zbog ovoga dodatka je je Trujillo imao osebujno u viziru i aranžirao je umorstvo na tri Mirabal-sestre Patriju, Minervu i Mariju Tereziju.

Kip: Wikipedia

Nisu je umorili, jer su bile protiv režima. Nisu je umorili, jer su bile ženske borač:ice protiv režima. Umorili su je, jer su bile ženske borač:ice protiv režima i protiv patrijarhalnih mustrov i normov, ki su obdržali i uopće omogućili ovakov režim.

Borenje protiv predstavov i konstrukcijov

Ta drugi aspekt, naime borenje protiv normov i predstavov se čuda puti ne spomene kad medije tematiziraju „nasilje nad ženami“ – a to vidim ja kot problematično.

Ka dibina je ta „nasilja nad ženami“, ku se ne smi zabiti? Pierre Bourdieu je tomu formulirao teoriju, kade u sredini stoju socijalni procesi klasifikacije človika kroz društvo ili habitus. Rezultat toga procesa je hijerarhijski binarno i heteronormativno podiljenje ljudi u dva suprotne rode i gendere (vidi teoriju gendera). Ljudi, kim se je odredio muški rod dostaju poziciju, ka ima moć vladanja pomoću zatučenihzatučeno – eingetrichtert predstavov i normov. Oni, ki tu poziciju i tu moć koristu, branu tu poziciju i naslonnaslon – Stütze pozicije, ča su odredjene norme i predstave – a to s nasiljem! Simboličnim, psihičkim, strukturalnim, emocionalnim, seksualnim ili društvenim nasiljem.

Tri nesporazumi

Namjesto da se dibina ovoga rodnobaziranoga nasilja razlaže, koristu medije esencijalističke i seksualizirane kipe ili kipe, ki jedan čin ponedužujuponeduževati – verharmlosen. Oni kipi tako reproduciraju podiljenje u dva suprotstavne rode ili gendere.

Zato ovde jedan primjer akcije #gegengelesen od moment-magazina:

„Slaba, nemoćna, ženska žrtva i agresivan, tiranski, muški činjitelj.“

Ča je meni u oko palo, da uopće ako ide za seksualno nasilje ili još i za femicid, ljudi svejedno je li se sa ženskim ili muškim odredjenim rodom identificiraju, idu jako na distancu, jer se ćutu pogodjeno. Jasno – ka kani jur biti u kategoriji slabih i nemoćnih i ki kani jur biti u kategoriji agresivnih i tiranov?  Tako dojde do različnih fenomenov blokiranja i gor do negiranja rodnobaziranoga nasilja.

Svaki drugi tajedan počini partner, bivši partner ili bliži poznanac femicid po broji 2021. ljeta u Austriji. To je bilo do sada 28 umorstvov i ukupno 51 pokus umorstva i teškoga nasiljnoga čina.

Meni se je jednoč u razgovoru o femicidu stalo, da je ki tvrdio, da su i žene nasilnenasilno – gewalttätig. Moram reći, da me je ovakovo minjanje teme tako jako iritiralo i šokiralo, da gor nisam znala, ča ću na to reći. Svako nasilje je strašno. – To da. Ali kod rodnospecifičnoga nasilja i femicida ide dodatno još za ča drugo uz individualne žrtve. Ovo nasilje obdržava proces sistematičnoga i historičnoga tlačenja.

„Rodnobazirano nasilje naliže samo ‚žene’.“

Sv:e, k:e se suprotstavljaju tomu procesu „hijerarhijskoga binarnoga i heteronormativnoga podiljenja ljudi u dva suprotstavne rode“ moru biti žrtve rodnobaziranoga nasilja. To su primarno žene, LGBTQA+ osobe i dica. – Kad  se dica čuda puti zaredu ženskoj kategoriji. Ali i muži su čuda puti žrtve društvenoga nasilja, ako se suprotstavljaju sistemu tlačenja i muškoj „normi“.  

„Nasilje nad ženami je importirano.“

Pogibelna posljedica ove izjave je, da se nasilje nad ženami u svojem društvenom kontekstu tabuizira i na „druge“ porine. Ja pretpostavljam, da je jasno, da nije nasilje nad ženami importirano i ovde daljnji argumenti nisu potribni.


Već znanja o dimenzija, posljedica i uzroki rodnobaziranoga nasilja bi čuda doprimilo pri prevenciji nasilja. Ako doživite ili posvidočite rodnobazirano nasilje – ne glejte kraj!

Slika na početku: Carl Folscher in Unsplash

Uvod u feminizam broj 9

Izvori

https://www.aoef.at/index.php/16-tage-gegen-gewalt

https://www.gewaltinfo.at/uploads/pdf/themen/Wolf_Dossier_Endbericht_03_2021_PDFPRINT_final.pdf?m=1620404724&

https://www.aoef.at/images/04a_zahlen-und-daten/Factsheet_Gewalt-an-Frauen-und-Maedchen-in-Oesterreich.pdf

https://www.aoef.at/images/04a_zahlen-und-daten/Infosheet_Migration-und-Gewalt-an-Frauen.pdf

http://syntaxblog.at/2020/01/mirabal-schwestern/

https://gender-glossar.de/m/item/40-maennliche-herrschaft


Marica Zvonarits predstavlja seriju, imenom Mladi Anthropos, ku pelja o temi feminizma u antropologiji. Anthropos dohadja iz starogrčkoga i se more ovde tumačiti kot človik; daljnje značenje je i človik uspravnoga hodaaufrechten Ganges. Antropologija je nauk o človiku.

Piši komentar

Your email address will not be published.

Latest from Blog

Cringe! – viče konj

Situacija je u trenutku jako nategnuta. U gradišćanskohrvatskoj politiki nas bavi to šmišno novo društvo, u