Otvaranje u Beču. Dokumentacija svetka.

Vibe srijede si uptio, ko si iš:la pred vrata. NG se je u različni grupa gibao kroz varoš, ki je jur jako rano svečevao otvaranje. Veselje prik spametnog jila bez kurira na biciklu, je bilo svakako veliko. Uživajte našu dokumentaciju, a ako dojdete na ideju poiskati ki-ta od ovih lokalov, smo dostignuli cilj.

8., People on Caffeine

Kava, ka te spravi skroz študij

“Smimo nutr?” – “Ne!” se smije vlasnik caféa, ki je blizu Campusa shranjen u bivšoj sakreštiji, ada mjesto kade se najvažnije shrani, sveti duh – kofein. NOVI GLAS-redakcija se je po prvi put od oktobra uživo sastala. Marica je prispodobila dogodjaj s Božićem, ča opet nekako paše u sakreštiju. People on Caffeine ima snažan vrtić, vlasnik (mislimo Robert se zove) na ov svetak i primi kavu van na stol, ki je, ako smo iskreni, gredica za biljkeBlumenbeet. U tom hipcu počne curiti, a mi se opet preselimo nutra. Potpuno zadovoljni smo s kavami – dupli espresso (urednik to prava), espresso macchiato (Eli), cappuccino (Marica) – šoko-turtica je za špur presuha. A onda smo konačno diskutirali sve te sadržaje, ke ćete vi prije ili kasnije ovde čitati. Ki od zvana kani ča pisati, deadline za sljedeći print je 15. juni. Zapravo smo se kanili dati fotografirati pri ovom redakcijskom dogodjaju, van došao je med drugim ov super foto od pasantice na Campusu. Potom je išla redakcija na ÖH-izbore, NGNJAMNJAM-reporterica Anna-Maria je onda jur bila kade drugdir.

4., Johnny’s

Gajdaš u rekli

Tu obligatoričnu kavu na rano jutro smo preskočili. Konačno opet sidimo u jednom pubu. A to veljek u jednom od naših najdražih: Johnny’s u Schleifmühlgasse. Kako dugo smo na ´vo čekali? Pak kako more jedno točeno pivo človika tako razveseliti? Jur u 10:30 smo bile ispred lokala, na stolu uz nas gajda jedan muž u halji. Ponudili su nam mesni sir kao ručenje. Jako neobično i masno ručenje, ali znale smo, da neće ostati kod jednoga piva i da pravamo ča u želucu, tako smo zahvalno zgrabile jilo. Drugo pivo nam je platio Johnny, vlasnik lokala. Malo smo se s njim družili i smo vandostale, da je odrastao u južnom Gradišću – svenek je dobro imati veze k vlasniku. Morali smo dalje, ali zaključili smo, da ćemo kašnje opet dojti.

4., Alma

Ne samo Almu Mahler je svaki ljubio

Alma je na to-go-listi mnogih. U njem sam prebavio zadnji večer, kad sam bio vani u oktobru. Koronakoncept Alme tako izgleda, da pro time-slot samo postoju četiri stoli u cijelom lokalu. Pokidob je to tako, nudu 2 slijede (29 eurov) ili 4 slijede (49 eurov) jilišev, ki su samo fenomenalni – svejedno, je li si veganac ili anti-veganista, ćeš biti oduševljen:a od kuharice Christine. Sastojki, a takaj meni je sezonalan i iz okolice, točno tako se i rači. Najbolji špargel ljeta, zrestano, na surotvenojMolke- polenti, na koncu još poribljeni ukadjeni sir od ovca kao topping. Zač bi drugim preporučio još dojti u restoran je vino. ALMA ima velik izbor naturalnih i orange vinov – med njimi čuda gradišćanskih vinogradar:ic (ke djelomično poznate!). A najbolje kad dojde šperštund: Ako ti se je ko staklo posebno račilo, imaš i cijenu za flošu to-go. Ali to je i bilo pred koronom jur tako. Ako kaniš doživiti poseban večer, svakako preporičujem ov lokal u Große Neugasse.

5., HaasBeisl

Julka s ugarskim touchom

Još imamo nekoliko minut doslek mi počne nastava i naša „pauza“. Jedno pivo bi se još islo van. Tako smo skočile va prvu krčmu, ku smo vidile: HaasBeisl. Oštro su kontrolirali naše testove i iskaznice, dušalo je po gulašu, tri stari teci su se tužili prik vrimena, jedna teta nas je čudno gledala. Nutri je izgledalo kao kod mjenovske (nažalost bivše) Julke s ugarskim touchom, a prosjek starosti smo na svaki način snizile. Četvrto pivo ovoga dana smo uživajući popile, išle smo po picu i načinile pauzu.

1., Kleines Cafe

Zadnji stol za zadnje goste

Lokal, u kom je bio koč Velikoborištofac šef-konobar (sada u penziji) je obično svenek pun do zadnjega mjesta. Znamda se u toku večera još nisu tolikimi tamo zabludili. I mi si nismo svenek sigurni, kako dojti do Franziskanerplatza. Ali ov put nismo pravali Google Mapsa. Nutri je stol slobodan. Kot dokumenat dostaneš čedulu, ka definitivno nije za goste nego za personal. Svejedno s tirkiznim kulijom od Die neue Volkspartei – ćuti se, da su ga denas jur nekoliki koristili – ča to ispunim. Uz nas sidu nimški teatar-študenti. Jednomu visu markantne naušnice doli na vrat. Na kraju smo još i izminili kontakt. Je li ćemo ga opet viditi, neka nam odgovoru astrologi. Tirkizni kuli od VP-a smo si zapokali.

1., Achterl

Početak kraja

Po zaistinu jako kratkoj pauzi smo na skok u Johnny’s, a veljek potom k Mariji u Achterl. Gledamo na fasadu fakulteta, malo smo diskutirali: Gdo zapravo ima nastave u ovoj strašno lipoj zgradi u Reichsratsstraße? Ja u zadnji tri ljeti nisam imala niti jednu. Naručili smo si meni: Litar vode, litar vina. Vidi se u očima drugih ljudi, da su svi strašno veselu opet skupa siditi i se družiti. Vlasnica lokala, očevidno isto jako vesela, da nas opet vidi, nas je sve pozvala na Jagera. Naša partija je nastala sve veća, konačno smo se morali razdvojiti na dva stole. Za ov poseban dan sam moju polaroid-kameru sobom imala. Jedan nešikan muž, morebit je i jur pio jedno pivo preveć, nij šofa/uspio načiniti spametnu sliku. Pet uri kašnje, u deseti, smo morali pojti. Zapravo smo imali još čuda već najpr, ali ostali smo jednostavno pikati. Koga to čudi? Mene sigurno ne!

Za vas riskiral:i infekciju od stakla i pladnja: Anna-Maria Zvonarich, Konstantin Vlasich