Van iz lockdowna, i opet nutar. I opet van. Korona-management bi nas mogao spomenuti na aprilsko vrime.
Zač neka sad otvorimo? Je to logična odluka ili smo nastali trudni od managementa i PR-a za dob krize? Već testiranja zeti za uzrok, zač otvoriti, je mudro, ako znaš, da ne idu svi na test. Onda će se beteg širiti pred svim med onoj tretini, ka se ne ide testati.
Medicinskom personalu bi mi bili dužni, da olakšamo situacije u bolnica po ljeto dan, a ne da ekstra još počnemo partiju pokera. Naše karte nisu predobre. U Gradišću još 25 leži na štacija za intenzivnu opskrbu. Daljnih deset a onda imamo full house.
Najveć se veselim na izjave ljudi u mikro kakovog žurnalista kot naprimjer: “No, doma inako sve imamo, ali sad smo došli Pandrof šopat, kad nam je bilo tako dosadno.” Dokazano je, najfriže projde čas, ako se brca van novac za stvari, ke uopće ne pravaš. Zapamti: Najlakocjena intubacija je ta, ku si prešporiš.
Ako jur mora Gradišće svom silom otpriti, zač ne ovako: Gšefti su se otvorili i zaprli zbog Covida stokrat. Ča je bilo? Broji su narasli. Ada ćemo u Gradišću otvoriti s kulturnom vezom. Ne samo muzeje, nego i kulturne centre i koncertne dvorane! Onde su zaštitni koncepti bolje za kontrolirati nego u gšeftu, kade jedan drugomu kašlja u zatiljakzatiljak – Nacken, a po tripu se ne zna, gdo je to bio ki je kašljao.
