/

Design: 10 ljet Nikola Znaor za NG. Podcast i intervju.

Arhitekt. Izumitelj. Novi-Glas-dizajner. Posebno zadnje se je slučajno dogodilo.

Novi glas: Ovo ljeto nije samo jubilej Beethovena ili Miloradića. Isto je tvoj 10-ljetni jubilej dizajna za Novi glas. Zapravo si ti najduža konstanta ovoga časopisa i preživio nekoliko urednic i urednikov. Je to brzo prošlo?

Nikola Znaor: Ja sam praktični dinosaur ove redakcije, iako moram reć, da sam jako mlado počeo. Kad sam došao u Beč s 18 godina i kada me je malo kasnije Lukas Kornfeind krajem 2010. nazvao i pitao: „E, ti arhitekturu studiraš. Ti sigurno znaš layoutirati.“ Da budem iskren, ja sam mu rekao: „Da.“ (Nikola se smije). Nisam prije nikad radio časopis, a nisam bio ni blizu profesionalac. Ali sam prihvatio taj izazov i rekao: „Da, naravno.“

Izbor coverstranic. Sve najdeš u našem arhivu.

Je to bilo čudno za tebe. Ti si došao iz Zagreba u Beč i malo kasnije postao grafičar časopisa za jednu manjinu, ku predtim nisi poznao.

To je interesantna priča. Poslije škole sam otišao pogledati Beč – Angewandte i Akademiju umjetnosti, kade sam onda studirao. Tražio sam sobu/hižu. A bio je kakov online-portal za WGe. Jedan prijatelj mi je rekao, da moram se rano dići i onda gledati slobodne hiže. Našao sam nekakav oglas i moj stari je nazvao, jer smo bili u hotelu. Bila je to jedna cura, ka je živila na 4. katu u Schwindgasse. Mlada arhitektica, ka je završila fakultet. Nisam znao ništa, nisam vidio slike. A imala je bus za 3 sata u Srbiju, mora ić. A ja sam joj rekao: „Molim te, da pogledam sobu.“ I ona: „Ok, ako dolaziš za pola sata.“ Sjeo sam se u taksi i došao u Schwindgasse. Vidio sam tu fantastičnu ulicu i sam tek onda vidio tablicu hrvatski centar i hrvatski akademski klub, viverica i to sve. I onda sam mislio „He; ča je vo sve? Koji slučaj! Otišao sam na 4. kat i odmah sam znao, da je to to.  Bila je dobra energija, ka se je posložila. Za gradišćanske Hrvate sam samo čuo u školi u Zagrebu.

Lip story. Ti si došao jednim putem tamo, ki je sada sasvim drugačiji. Sada se moraš naticati, ko je soba slobodna. Kako je bilo onda stanovati u Schwindgasse?

Stan je bio prazan. Bio je samo Luka Budinčević iz Vojvodine, ki je živio nakon praznika sam. I onda se je polako počeo puniti WG. Ne sjećam se, jeli je došao prije Matija Fortuna, naš dirigent iz Križevca, ili Marco Blascetta. The rest is history. I sjećam se, s Marcom sam još išao van u Schwindgasse u Ostklub, to je bio dosta dobar klub. ORF Gradišće je došao emisiju raditi o nama, kad smo bili toliko interesantni. Postoji cijela reportaža o WG-u, jer je bio miks neočekivan, i za HAK i za nas. I dobro smo funkcionirali. Meni je u Schwindgasse bilo prekrasno i jako lip period mojeg života.

Prije nego sam se i ja uselio, onda si ti jur nekoliko izdanj NG-a bio layoutirao. Je tebe teško spalo najednoč orientirati se u tom manjinskom mikrokosmosu ili si znao zač ide?

Iskreno nisam znao. Ja sam bio par puta dolje u centru, prije me je Lukas pitao, dali ću layoutirati NG. Nisam imao širju sliku ili ideju, o tome, ča je to sve skupa. Ja sam bio zelen i relativno neiskusan u layoutiranju i grafici – ali grafika je i sastavni dio arhitekture. Ako mi završimo projekt, ga moramo layoutirati, da ga pokažemo. Na taj način sam imao taj skill, da se primim tog posla. Tek sam kroz Novi glas dublje upoznao gradišćansko-hrvatsku scenu i grupe i van manjine i unutr manjine. I kroz NG sam se još više prebližio HAK-u, kade sam kasnije bio i blagajnik i sam bio stalni gost naravno za šankom.

Ko si bio blagajnik, a društvo još postoji, nisi tako čemerno djelao.

Nadam se. Jednu stvar moram reći. Ljudi mislu, to je studentsko društvo, to je sve kakova zabav. Ali to nije. Na kraju dana isto radimo ozbiljan posao i stvaramo nekako vrijednost s tim djelovanjem, ki je na 99 posto naravno dobrovoljno. Ljudi daju svoj maksimum i isteknu neko znanje za život. Kada vodiš blagajnu isto moraš o tom poslu pristupiti ozbiljnim. HAK ima relativno ok budžet. Ili kot predsjednik i cijelo društvo. A i isto starja generacija Hakovcev, svi pomaže tomu društvu, da funkcionira.

Ako idemo malo na tvoj posao kot dizajner i layouter. Ti si preminjio logo, potez, cijeli identitet…

Kada sam ja dobio NG u ruke, tada je bila grafika ok. Bila možda malo jednostavna i praktična. I onda kad sam ja dobio ta izazov, da ga ja napravim, sam odmah promjenjio neke stvari. Sam predložio novi logo i na kraju sam stvorio neki skelet. Tako sam počeo. A kako sam se ja razvio, se je i NG razvio…

Slušaj cijeli intervju u Podcastu Novog glasa. Na stranici, na spotifyu i skoro svagdir, kade najdeš podcaste. Razgovor je peljao Konstantin Vlašić.

Piši komentar

Your email address will not be published.

Latest from Blog