Feminizam kot stablo. Feminismus als Baum. Ilustracija: Tessa Sima

Teorija gendera

Serija Mladi Anthropos. Uvod u feminizam i gender.

5 min. čitanja

„Glad je glad, ali ča je jilo, je pitanje kulturne definicije i tradicije. […]Rod je rod, ali ča sve sliši rodu, je isto pitanje kulturne definicije i tradicije. Svako društvo ima neki sex/gender – sistem […].“

Rubin 2006, moj prijevod

Dosidob smo razlikovali muže i žene u Mladom Anthroposu. Ovim izdanjem idemo jedan korak dalje, naime ćemo se baviti genderom i sljedećom diferencijom: a) gender – socijalni rod i b) sex – biološki spol. Ovu diferenciju je znanstveno usidrila antropologinja i queer-teoretičarka Gayle Rubin koncem 1980-ih ljet. Ona veli, da svako društvo ima sistem sex:gender. Ta sistem ima norme i pravila, kade na početku imaš odredjen sex, ada biološki spol. To vidimo jur u rodnom listurodni list-Geburtsurkunde ili u pasošu. Onde postoji isto kategorija sex.

Socijalne intervencije kot pratež stvaraju uz spol odredjeni socijalni spol – ada gender. Gender nas sve normira, kako neka se ponašamo u različni situacija, kako neka se obličemo, ke stvari u domaćinstvu neka djelamo, ča neka budu interese itd. U kratkom, teoretičarka Gayle Rubin razlikovala je četire vrsti. Razlikovala je biološki spol žene, socijalni rod žene, biološki spol muža i socijalni rod muža. Norma kombinira kod nas biološki spol žene sa socijalnim rodom žene i biološki spol muža sa socijalnim rodom muža.

Gender kot simboličan konstrukt

Kot sam jur kazala stvaraju socijalne intervencije gender. Ali kot znamo, se moda minja kroz čas i kulturni pristup. U Europi su muži naprimjer koč nosili halje, ali sada to već nije obično ili već nije norma, da muži nosu halje. Ada, ta gender nije samo konstrukt različnih simbolov, nego on se i minja s vrimenom. Najveć se more opaziti u našem društvu razlika kod oprave. Ali postoji i već, nekolika društva imaju i razlike u prehrani. Naprimjer jidu u neki društva žene u jednoj hiži odvojenoodvojeno-getrennt od muži.

Žena nije žena, muž nije muž

Mac Cormack Carol razlaže u knjigi Natur, Kultur und Gender. Eine Kritik. (1989) da svi, muži kot i žene imaju iste životne potriboće kot su to prehrana, seksualni aktiviteti, pratež itd.  Razlika je ali ono „kako“ oni to djelaju. A to „kako“  odluči socijalizacija – kako smo odgojeni! Kako se, kada, kade hranimo itd. isto odvisi od kulture i vrimena. 

Mac Cormack predvidjapredvidjati – vorwegnehmen ovde aspekt diferencije, ki postaje jako važan, kad se pominamo o  feminizmu i o „ženi“ u globalnom kontekstu. Pokidob su konstrukcije kulturalno drugačije, je potribno priznanje diferencijov „rase“, klase, spola i drugih kategorijov, ki nas razlikuju. Tako moremo prepričiti, da naprimjer jedna „rasa“, jedna klasa i naprimjer jedan odredjen spol dostane već moći u naprimjer političnom, medijalnom i  znanstvenom diskursu. Nažalost je još svenek tako, da jedna „rasa“, klasa i jedan spol na različni razina dominira. Tako dojde do nejednakostinejednakost–Ungleichheit.

Smo daleko došl:e?

Rubin vidi korijen problema med mužem i ženom u našem konceptu rodbine i obitelji. Kako bi bilo društvo bez gendera? Si to moremo predstaviti? Naime je cilj znanstvenice Gayle Rubin takozvano androginskoandroginsko – androgyn društvo. To znači društvo bez gendera. Mi ćemo se baviti socijalnom organizacijom i konceptom rodbine i obitelji u drugom izdanju Mladoga Anthroposa.  Rubin vidi potriboću revolucije u konstrukciji obitelji i rodbine, da se oslobodimo normov gendera. Ona je pisala nje teoriju u 80-ti ljeti – smo daleko došl:e?

Ilustracija driva: Tessa Sima

Uvod u feminizam broj 3

Izvori

Zuckerhut, Patricia SS2020. Differenzierung Sex und Gender. in: Einführung in die Anthropologie der Genderforschung. Universität Wien.

Gayle, Rubin. 1975. The Traffic in Women: Notes on the ‘Political Economy’ of Sex. in Rayna Reiter (ed.). Toward an Anthropology of Women. New York: Monthly Review.

MacCormack, Carol; Strathern, Marylin (Hg.). 1980. Nature, Culture and Gender. Cambridge: Cambridge University Press.


Marica Zvonarits predstavlja seriju, imenom Mladi Anthropos, ku pelja o temi feminizma u antropologiji. Anthropos dohadja iz starogrčkoga i se more ovde tumačiti kot človik; daljnje značenje je i človik uspravnoga hodaaufrechten Ganges. Antropologija je nauk o človiku.

Piši komentar

Your email address will not be published.