Rasizam je dijel našega svita. Rasizam ima dom u našem jeziku, kim se čudakrat nereflektirano i nekritično služimo. Tako ga produciramo nesvisno kroz govor i hasnovanje stereotipov. To mi je osebujno spalo u oči, kad sam se vratila po jednoljetnom prebivanju u Etiopiji i kad sam se s nekolikimi pominala o svoji doživljaji.
Ov komentar se bavi rasizmom u našem govoru i upotribljavanjem stereotipov. Potvrdjuju se argumentacije znastveni_c, k_e su se bavile rasizmom u vezi s jezikom. Črno se veliko piše u ovom komentaru, kad se hasnuje kao politični pojam inkludirajući sve ljude, ki doživljavaju rasizam, a ne kao biološko zadiljenje po farbi kože.
“I can’t breathe! (Ne morem disati!)“, su bile zadnje riči Amerikanca imenom George Floyd, koga je policijska sila pred nekolikimi tajedni zalipila – jedan brutalni primjer doslovnogadoslovno – wörtlich tlačenjatlačenje – Unterdrückung. Nije bio jedina žrtva rasizma. Rasizam je doprinesao jur bezbroj žrtav, ali ipak on_e, k_e nisu pogodjen_e imaju ta privileg se baviti ili se ne baviti rasizmom. Mi imamo ta privileg se ne baviti s rasizmom.
Naš svit je hijerarhijski svit, kade se nalazu na vrhu bijeli ljudi. Pokidob ta vrh inkludira sve Bijele ljude, svejedno je li živu u Afriki, Južnoj ili Sjevernoj Ameriki, Aziji, Australiji ili Europi, nije rasizam samo problem Amerike ili SAD-a. Rasizam ima dibokoukorijenjenudibokoukorijenjen – tief verwurzelt povijest i on je rezultat koncepta Bijeloga človika, ki po Wulf Hundu (2007) neka „potvrdi prirodnu nejednakostnejednakost – Ungleichheit“. Hund razlaže, da je rasizam kompleksan konstrukt, ki nosi strategije diskriminacije i tlačenjatlačenje – Unterdrückung.
Slijedi sada jedan primjer nesvisnoga rasizma, ki je za mene klasičan primjer govora nekoliko ljudi, s kimi sam se u zadnji miseci o Afriki pominala. Govornica A* veli: „Ja ništ nimam protiv Črnca. Vidila sam dokumentaciju o Afriki. Ti znaju onde super ritmično tancati i imaju lipe šare halje.“ Za on_e, k_e se još nisu bavili rasizmom, ćedu si sada misliti: „Ča je sada ovde čemerno?“ Ali prez da se zgubimo u detalji, ću sada sve tri rečenice po redu istaknuti:
U ovoj izreki su Črne žene totalno ekskludirane, jer je u prvoj rečenici samo govor o Črncu, znači u muškom singularu. Drugič, biti-Črn_a se asocira s Afrikom. U tretoj rečenici se biti-Črn_a poveže s tropskim, erotičnim, primitivnim, norim i naturalnim.
Zadnji su takozvani „pozitivni stereotipi“ ili predstave o Črnom. Susan Arendt zove pozitivne stereotipe „kulturni rasizam“ i potvrdi da su stereotipizacije, svejedno je li su pozitivni ili negativni, svenek sile diskriminacije. Homi Bhabba i Edward Said objašnjavaju, da je konstrukcija stereotipov isto tako strašna kao samo imperijalističko iskorišćenje i sve vrsti kolonijalizma.
Ada pod rasizmom se i razumi konkretno hasnovanje „pozitivnih“ stereotipov protiv Črn_kinj, ki je meni u našem svakidanjem govoru u zadnjem vrimenu jako u oko spao. Zato veli Arendt, da se ne more rasizam usporediti mržnjom protiv tudjega, inozem_kinj i desnoga extremizma. Rasizam se lako načinja. Zato je važna pažljivost i reflekcija o jeziku i govoru. Bijeli ljudi, kako je pokazao moj primjer odzgor, imaju tu moć definirati jezikom i pomoću stereotipov tudje. Rasizam je skroz našu strašnu imperijalnu povijest i sadašnji neokolonijalni način života diboko u nami nutri i tako isto u našem jeziku. Bijeli i priviligirani ljudi doprinesu ignorancijom rasističkomu sistemu i tako zalipu glas svih onih, k_e se ne moru javiti, k_e nimaju glasa i , k_e još i ne moru disati.
Izvori i preporučena literatura:
Arendt, Susan; Hornscheidt, Antje. 2004. Afrika und die deutsche Sprache.
Hund, Wulf. 2007. Rassimus.
Young, Lola 2000. Imperial culture.
⃰ Ov primjer i izreka govoračice A su na podlogi vlašćih doživljajev slobodno od mene izmišljeni.
