Demonstranti za Black Lives Matter
foto: Sophie Hajszan | grafika: Alex Wukovits

Zač ne damo drugim disati…

5 min. čitanja

Rasizam je dijel našega svita. Rasizam ima dom u našem jeziku, kim se čudakrat nereflektirano i nekritično služimo. Tako ga produciramo nesvisno kroz govor i hasnovanje stereotipov. To mi je osebujno spalo u oči, kad sam se vratila po jednoljetnom prebivanju u Etiopiji i kad sam se s nekolikimi pominala o svoji doživljaji.

Ov komentar se bavi rasizmom u našem govoru i upotribljavanjem stereotipov. Potvrdjuju se argumentacije znastveni_c, k_e su se bavile rasizmom u vezi s jezikom. Črno se veliko piše u ovom komentaru, kad se hasnuje kao politični pojam inkludirajući sve ljude, ki doživljavaju rasizam, a ne kao biološko zadiljenje po farbi kože.

“I can’t breathe! (Ne morem disati!)“, su bile zadnje riči Amerikanca imenom George Floyd, koga je policijska sila pred nekolikimi tajedni zalipila – jedan brutalni primjer doslovnogadoslovno – wörtlich tlačenjatlačenje – Unterdrückung. Nije bio jedina žrtva rasizma. Rasizam je doprinesao jur bezbroj žrtav, a on_e, k_e svisno ili nesvisno vladaju društvom, imaju ta privileg se baviti ili se ne baviti rasizmom. Mi imamo ta privileg.

Naš svit je hijerarhijski svit, kade se nalazu na vrhu bijeli ljudi. Pokidob ta vrh inkludira sve Bijele ljude, svejedno je li živu u Afriki, Južnoj ili Sjevernoj Ameriki, Aziji, Australiji ili Europi, nije rasizam samo problem Amerike ili SAD-a. Rasizam ima dibokoukorijenjenudibokoukorijenjen – tief verwurzelt povijest i on je rezultat koncepta Bijeloga človika, ki po Wulf Hundu (2007) neka „potvrdi prirodnu nejednakostnejednakost – Ungleichheit“. Hund razlaže, da je rasizam kompleksan konstrukt, ki nosi strategije diskriminacije i tlačenjatlačenje – Unterdrückung.

Slijedi sada jedan primjer nesvisnoga rasizma, ki je za mene klasičan primjer govora nekoliko ljudi, s kimi sam se u zadnji miseci o Afriki pominala. Govornica A*  veli: „Ja ništ nimam protiv Črnca. Vidila sam dokumentaciju o Afriki. Ti znaju onde super ritmično tancati i imaju lipe šare halje.“ Za on_e, k_e se još nisu bavili rasizmom, ćedu si sada misliti: „Ča je sada ovde čemerno?“ Ali prez da se zgubimo u detalji, ću sada sve tri rečenice po redu istaknuti:

U ovoj izreki su Črne žene totalno ekskludirane, jer je u prvoj rečenici samo govor o Črncu, znači u muškom singularu. Drugič, biti-Črn_a se asocira s Afrikom. U tretoj rečenici se biti-Črn_a poveže s tropskim, erotičnim, primitivnim, norim i naturalnim.

Zadnji su takozvani „pozitivni stereotipi“ ili predstave o Črnom. Susan Arendt zove pozitivne stereotipe „kulturni rasizam“ i potvrdi da su stereotipizacije, svejedno je li su pozitivni ili negativni, svenek sile diskriminacije. Homi Bhabba i Edward Said objašnjavaju, da je konstrukcija stereotipov isto tako strašna kao samo imperijalističko iskorišćenje i sve vrsti kolonijalizma.

Ada pod rasizmom se i razumi konkretno hasnovanje „pozitivnih“ stereotipov protiv Črn_kinj, ki je meni u našem svakidanjem govoru u zadnjem vrimenu jako u oko spao. Zato veli Arendt, da se ne more rasizam usporediti mržnjom protiv tudjega, inozem_kinj i desnoga extremizma. Rasizam se lako načinja. Zato je važna pažljivost i reflekcija o jeziku i govoru. Bijeli ljudi, kako je pokazao moj primjer odzgor, imaju tu moć definirati jezikom i pomoću stereotipov tudje. Rasizam je skroz našu strašnu imperijalnu povijest i sadašnji neokolonijalni način života diboko u nami nutri i tako isto u našem jeziku. Bijeli ljudi doprinesu ignorancijom rasističkomu sistemu i tako zalipu glas svih onih, k_e se ne moru javiti, k_e nimaju glasa i , k_e još i ne moru disati.


Izvori i preporučena literatura:
Arendt, Susan; Hornscheidt, Antje. 2004. Afrika und die deutsche Sprache.
Hund, Wulf. 2007. Rassimus.
Young, Lola 2000. Imperial culture.

⃰ Ov primjer i izreka govoračice A su na podlogi vlašćih doživljajev slobodno od mene izmišljeni.

Piši komentar

Your email address will not be published.